Уна Обреновић: Сезона из снова

Железничар је сезону отворио освајањем Суперкупа, а тим из Инђије и даље не зна за пораз, како на домаћој, тако и на међународној сцени.

Изабранице Владе Шимичића играју одлично, борбено, сигурно и пре свега веома организовано, а најзаслужнија за то је средњи бек Уна Обреновић, која бележи фантастичне партије ове сезоне и прва је виолина тима.

– После освојеног првог трофеја ове сезоне остварили смо још седам везаних победа. Све утакмице су саме по себи биле тешке, али смо се за сваку добро припремили, никога нисмо потценили, али ни преценили – рекла је на старту разговора луцидни средњи бек Жеље.

Играте у животној форми, имате најбољу полусезону иза себе, шта је разлог за сјајне партије?

– Две године сам овде и стекла сам велико самопоуздање, такође све играчице ми верују и ослањају се на мене, што је велика одговорност, али и мотив. Некима би то можда био терет, али мени је ветар у леђа. Одлично смо одрадиле припреме, исправљам у ходу грешке и мирно чекам сваки меч. Такође мислим да сам доста сазрела и као човек и као играч.

Да ли Железничар ове сезоне може до сва три пехара?

– Остала су још два, један је у витринама. Надам се да можемо и да ћемо на крају све освојити. Имамо добру основу, жељне смо победе, гладне успеха, младе и у сваком тренутку спремне. Али не бих много да гледам у будућност, желим да се фокусирам на све ово што нас сад чека, а до краја првенства има доста да се игра.

Ко су главни фаворити за плеј-оф?

– Поред нас ту су Црвена звезда, Јагодина, Медицинар, али и Бор се показао као веома добра екипа. Искрено нисам много изненађења резултатима које остварују, јер знам како Зоран Барбуловић ради и какве играчице има, а искрено, нама је утакмица против Бора била најтежа ове сезоне.

Шта краси Железничар и шта је то што га издваја од других тимова?

– Мислим да је то сад свима јасно, није флоскула, ми смо заиста породица. Ово што ми имамо тврдим да нема нигде на свету. Љубав, поштовање, поверење које имамо међусобно су за пример. Ми смо одрасле заједно, сазреле, свашта прошле, а девојке које су сад стигле су се сјајно уклопиле. Уз све то тренер Шимичић је уз нас у сваком тренутку, као и Слађа Ђерић, али и наш чика Јоца, ослонац за све.

Као награда за сјајне партије стигао је позив у репрезентацију и могућност да заиграте на Европском првенству?

–Урадићу све што је до мене само да се нађем на списку путница за Мађарску. То је нешто о чему маштам и чему се надам, хвала Урошу Брегару што верује у мене и што ми је дао шансу да се борим за своје место. Драго ми је такође што је селектор позвао младе играчице и што ћемо добити прилику, јер мислим да имамо шта да покажемо. Група нам је добра и имамо велике шансе да се пласирамо у наредну рунду. Такође бих истакла да је атмосфера сјајна и да су искусније играчице стварно феноменалне, дају савете, причају са нама, помажу нам доста. Осетила сам се заиста лепо и сви су били сјајни – закључила је Уна Обреновић.