Да ли је Драган Ћирић играо руком?

Журнал је 3. априла на последњој страни био „видовит”:

„Серија / ситком 'Дерби у кафани Аутокоманда', екранизовано / романсирана верзија култне књиге 'Дерби' Драгише Ковачевића (првенца на сценарио!), кроз глумачке партитуре и шармантно изрежиран (Ивица Видановић) сукоб Слободана Нинковића (заставник Миле) и Миленка Павлова (полицајац Раша) аутентично дочарава вечити ривалитет Партизана и Црвене звезде и, после 60 епизода креира консензус, није 'хит за једно лето'.”

Доказ: сходно љубави на први поглед (читај: на захтев гледалаца) увелико је у току снимање друге сезоне.

- Биће још боља! – самоуверено вели Драгиша Ковачевић, домаћин Журналовој екипи у новом студију, у оквиру ТЦ „Стадион”.

И, отвара нам врата „кафане”, дарујући чаролију – Бода Нинковић и Снежана Савић певуше шлагере, Миленко Павлов ужива у подневној кафи, Бранислав Зеремски користи паузу за давање интервјуа...

- Друга сезона има много више документарног материјала и прича, 90 одсто догађаја су истинити, додуше, мало сам их упепшао и дао им другу димензију – открива Драгиша, „купивши нас на прву” показавши да се у „Аутокоманди” читају једино Политика и Спортски журнал.

- Где си, Рашо – препознаје Бода нашег мајстора с фотоапаратом, док нам камерманка Маја, с прелепим псом – љубимцем крај ногу, показује где да седнемо и упозорава да ће Ивица Видановић ускоро да нареди снимање нове сцене.

- Значајно: бивши фудбалери долазе у епизоде и причају о догађајима који се спомињу. Задовољан сам: реакције су феноменалне, нарочито некадашњих играча и чланова им породица, људи – сведока тих утакмица ни налик данашњим. Серија не одсликава само фудбалска збивања, већ и комплетну привредну, социјалну, друштвену ситуацију. Спомињу се многе познате личности, људи из врха власти, углавном, били су и у клубовима.

Ковачевић, у даху, објашњава:

- Млађе генерације тешко могу да схвате тадашњу ситуацију: играчи су се дружили, многи били кумови, баш као и главни јунаци – фантастично су разумели моју идеју: воле се, али не могу да се сложе, увек имају опречне ставове кад су у питању дерби, фудбал и политика. Звездаш Раша нагиње ка Русији, Кини, не воли Европску унију, Миле, из комунистичке породице – размишља другачије. Пун погодак!

Занима нас: има ли и догађаја новијег датума?

- Да, али нажалост – нису директно везани за фудбал, више се прати друштвена атмосфера. Данашњи навијачи другачије долазе на стадион, некад – у колонама звездаши и партизановци, сад – мотри милиција. Својевремено, кад Џајић или Бјековић приме лопту цео стадион устане, ови сад – окренути су леђима оном што се дешава?!

Еминентни новинар подиже глас за октаву:

- Фудбал некад и сад – велика разлика. До 100. дербија просечан број гледалаца био је 53 хиљаде, данас – једва 27. Потпуни апсурд!

Тренутак да у причу „укључимо” и специјалне госте – Драгана Ћирића и Петра Раденковића...

- Ћирић открива да ли је поготку у дербију претходила рука... Раша и Миле никад не могу да се сложе! Аца Трифуновић је, јуче, дао суд о Шестићевом голу Бороти, као најближи сведок. А, Раденковић је посебна прича...

Претворисмо се у ухо...

- ОФК Београд има значајно место у серији, преко Џонија (Бранислав Зеремски), власника кафане... Перица, после парада у БСК-у (претеча плаво-белих с Карабурме), отишао је у Немачку и снимио хит, плоча је у једном тренутку више продавана од Битсла, Ролингстонса! Иначе, у Гвозденовој (Џонијев деда) кафани свирао је и Царевац, певали Миле Богдановић, Боки Милошевић... Кад сврати Мирослав Илић, препозна Јелу (Снежана Савић) са давне аудиције и позове је да пева на његовом концерту, Зоран Филиповић пожели да јој помогне, Неле Карајлић препоручи „Никад није касно”, као опцију да не пере више чаше – плови Драгиша Ковачевић кроз 32 нове епизоде.

Спектакл у најави!