СИНОНИМ ЗА ПОРОДИЦУ – Шимичић: Ваљадолид - моја грешка!

Много је спортских екипа и колектива, али за мало кога се може рећи – ово је тим! Железничар је синоним за заједништво, другарство, породицу, Жеља је све оно због чега један спортски тим може да се дичи и поноси. Екипа из Инђије је из године у годину напредовала, прошла један дугачак процес да би данас била међу најбољим тимовима у земљи, освајала трофеје и била понос српског рукомета.

Један од твораца Железничара је сјајни стручњак Влада Шимичић, човек који је од друголигашког тима створио шампиона Србије, екипу која изазива страхопоштовање где год се појави. Тренер који је успео што ретко ко може, да од женске екипе направи хомогену целину која дише као једна…

– Није то било тако тешко јер имам сјајне девојке које су израсле у још боље људе. Рецепт је једноставан, од старта је потребан поштен и искрен однос, како су расле тако су стицале поверење и надограђивали смо се међусобно. Рецимо, увек су могле да кажу зашто не желе на тренинг, да би радије на концерт, журку, са момком…. Имао сам разумевања за све, имам и сад, али на терену тражим максимум. Такође, никада нисмо тражили кривца и упирали прстом, увек смо тим и после толико времена сам срећан кад видим како се оне држе, воле и поштују међусобно – рекао је Влада Шимичић.

Железничар је маестрално отворио сезону освојивши Суперкуп Србије, а од тада на домаћој сцени не зна за пораз?

– Одиграли смо једанаест утакмица, седам домаћих, Суперкуп и три европске, тако да можемо сви да будемо урађеним до сад. Имамо одличан старт, да не кажем из снова, али то је све плод одличног рада у припремном периоду.

Чини се да је екипа ове године сазрела и да су девојке израсле у праве лидере?

– Мислим да смо као тим сазрели, дошли до једног посебног нивоа. Никада нисмо имали лидера на терену, а сад имамо неколико играчица које могу да понесу тај епитет. Мени као тренеру је то само за понос и поштовање. Није то лаган процес, доста смо трпели јер су биле младе, али сад све полако долази на своје место. Видело се против Јагодине како се враћамо у игру, потом смо карактер показали и против Бора и Звезде.

Влада Шимичић је додао:

– Кад бих набрајао вероватно бих неког заборавио, али рецимо Уна Обреновић и Дуња Табак су постале сјајне, Ања Вујновић се разиграла, Тамара Коцић је потпуно сазрела, потом је ту веома млада Татјана Чинку. Кад на све то додам рецимо Зорану Чаврић као стуб одбране или Александру Бакшу чији је допринос немерљив, јер статистика не покаже увек све што треба, онда заиста могу да будем поносан.

Већ данас вас очекује дуел са Медицинаром и прилика да наставите феноменалну серију?

– Шабац је увек врућ терен, чека нас тешка утакмица, јер се млад тим Медицинара увек бори и зна да одигра одлично. Међутим, нама је та утакмица приоритет и идемо да освојимо два нова бода.