Лудило губитника!

Недостатак квалитетних идеја готово је увек хендикеп оних који немају ни животно, ни стручно искуство. Необјективно глорификован, духовно осиромашен, стручно запуштен, људски разорен Сергеј Барбарез, селектор фудбалске „А“ репрезентације Босне и Херцеговине све више доказује да је залутао!

Како на функцију на коју је дошао без дана тренерског стажа, директно иза покерашког стола и са ТВ реклама, тако и у амбијент „Дејтонске земље“, дубоко подељене по свим шавовима, али у којој је и даље на снази традиционално схватање и живота и посла.

Окупио је Барба „змајеве“ у Карлсруеу пред утакмицу с Немцима у Фрајбургу и одвео их у циркус. Лудило губитника! БиХ више од годину дана никог није победила на терену, па ако је већ не иде у фудбалу, можда се селектор и његови пулени прославе на ролеркостерима и рингишпилима, као храбри каскадери?!

Рећи ће неко – селектор има немачко размишљање, стекао је германски карактер, далеко је од балканског схватања. Ако је тако, зашто онда изворни Немац Јулијан Нагелсман, селектор „панцера“, пред гостовање у Зеници прошлог месеца, није водио своје репрезентативце на врело Босне, ски скакаоницу на Бабановцу, боб стазу на Требевићу или хотел „Вучко“ на Јахорини?

Немци су посвећени свом послу, поседују радну дисциплину, гаје упорност и висока начела одговорности. Зато и имају успех. Изгледа да Сергеј Барбарез, за све ове године, ништа није научио од њих... У њему је, ипак, и даље остао онај балкански пелцер! И карактер вечног губитника.

Ноншалантно се Барбарез, уз подршку још бахатијег Емира Спахића, директора репрезентације, односи према „скупој играчки“ који су многи желели, а мало њих успело да добије. По чему је баш он то заслужио да буде селектор: због неумећа играња покера, храбрости на ролеркостеру или фудбалског незнања које презентује у свим облицима, с недостатком стручних идеја?

Онда, сви федерални медији су поново стали иза Барбареза и његових „стручних“ тренинга у циркусу, оправдавајући његове поступке и сваки повучени потез. Баш као и она гомила медиокритета која је „слепо“ ишла за „Вођом“ у непревазиђеној приповетци Радоја Домановића.

Озбиљна, забрињавајућа неозбиљност!

Циркуски „змајеви“ су полетели у Немачкој, да у стварности још ниже падну.

У фудбалу, на семафору, увек све јасно пише. Нема грешке, баш као и у налазима који тек требају да се очитају...