Повратак Гробара ме подмладио

Дебата о томе ко је најбољи странац који је носи црно-бели дрес могла би да се води сатима. Много је кандидата: Леонардо, Ламин Дијара, Клео, Алмами Мореира, Жука, Евертон Луиз, Умар Садик…

Међутим, нико нема дужи стаж у Хумској и боље бројке од Бибарса Натха и да је Израелац успео да освоји трофеј са Партизаном, вероватно би свака дискусија била сувишна.

Искусни везиста је у 37. години и даље важан адута Парног ваљка, на последњих шест утакмица, постигао је четири гола и уписао исто толико асистенција. Натхо је у Партизановом подкасту открио разлог његове сјајне форме:

- Претходних месец дана са новом енергијом навијача, откако су се вратили, као дам сам се подмладио десет година. Такву енергију осећам. Сви који ме макар мало познају, јасно им је колико ми је потребна енергија коју дају навијачи. Другачије је да ли играмо са њима, или без њих. Други спорт је у питању. Као да летим, уживам у сваком моменту и надам се да ће се тако и наставити.

Најватренији навијачи црно-белих због незадовољства бившим руководством нису долазили у Хумску скоро две године. Ипак, кад се у Партизану догодиле корените промене, Гробари су се вратили на матичну трибину и прекинули бојкот после 518 дана.

- Кад вас питају за овај клуб, увек прво помислите на навијаче. Претходне две године без њих су биле страшно тешке, била су то мрачна времена за клуб. Сада је то поново онај прави Партизан. Огрејало је и обасјало. Партизан је поново заблистао и добио боју.

Израелац је почео да пружа одличне партије, али и да добија знатно већу минутажу кад се Саво Милошевић вратио на место шефа стручног штаба Партизана. Натхо и те како добро познаје тренера вицешампиона Србије, с обзиром на то да је био незамењив шраф у првом мандату некадашњег голгетера:

- Познајемо се већ шест година. Драго ми је што је наш тренер, даје нам слободу у игри и да уживамо на терену. Зна кад да буде строг, али у суштини, био је велики нападач, воли офанзиван фудбал и то се може видети у нашој игри, увек постигнемо два или три гола. Наравно, има ствари које треба да поправимо, међутим, у овом тренутку, сматрам да делујемо добро.

Парни ваљак пролази кроз тежак период, другу сезону заредом не игра групну фазу неког европског такмичења, али оно што највише боли присталице црно-белих су пет година без трофеја и чак седам без титуле.

- Куп је тренутно најважнији, није ме брига где ћемо почети квалификације за Европу. Желимо трофеј, он је најбитнији. Говорим из личне перспективе, морам да нешто освојим са овим клубом. Тако нешто нам недостаје већ шест или седам година. Куп је кључан ове сезоне, ту сваки меч морамо да се боримо као да нам живот зависи од тога. Наравно, не смемо да угрозимо ни друго место у првенству.

Израелац је имао проблема са повредом уочи претходног дуела са Радничким 1923, али је изразио жељу да изађе на терен и за 45 минута успео је да постигне погодак и упише асистенцију. Такође, имаће довољно времена да санира повреду током тренутне репрезентативне паузе и спремно дочека завршницу јесењег дела сезоне.

- У мом случају, имао сам 14 година репрезентативне каријере и то је ствари чинило још горим зато што нисам имао одмор, него још више утакмица. Последњих годину и по дана од како сам се повукао из репрезентације, пауза у првенству увек добро дође да опоравим тело. Навијачи често не знају кроз шта пролазимо, дешавало ми се да не могу да ходам од болова, али морам да играм зато што сам потребан екипи, стручни штаб инсистира. У себи осећаш да је лудило одиграти меч у таквом стању. Није нимало лако, али то нам је посао.

Црно-бели нису успели да се квалификују у неко од три такмичења Старог континента, али и даље играју на два фронта у првенству и купу.

- Пре пет или шест година је већ постало превише, али од тада видимо само још више утакмица. Разумем да је то потребно јер навијачи желе да виде забаву, али тиме опада квалитет. Фудбалери многе утакмице играју са 60 или 70 посто снаге, зато што нисмо довољно опоравили и немамо снаге. Ако се тако настави, неће бити добро. Све чешће видимо да неки играч паузира седам месеци због тешких повреда. Није нормално играти на свака три дана по 90 минута. Ритам је сулуд, ФИФА и УЕФА морају да нађу решење – рекао је Натхо.