Амбиције, жеље и апетити незаустављиво расту после сваког тријумфа.
Ако се неко наиграо тениса и напобеђивао од почетка такмичарске године онда је то Јаник Синер. Момак родом из Сан Кандида јуче је завршио најуспешнију сезону у каријери. Освојио је два грен слема (Мелбурн и Њујорк) завршни турнир (Торино), три мастерса (Мајами, Синсинати и Шангај) и две серије 500 (Ротердам и Хале). У овој години кући је однео осам пехара и сада их укупно има 18. То је учинак 23-годишњака из Италије.
У последњем мечу завршног мастерса у Торину имао је најлепши могући крај сезоне. Код куће, пред породицом и домаћом публиком изванредним тријумфом (6:4, 6:4) над Тејлором Фрицом у финалу ставио је тачку на такмичарску годину, коју је завршио као први тенисер на АТП листи.
После свега што је показао у против Американца Фрица, али и на остатку турнира на бетону, може се слободно рећи да Синер у овом тренутку игра најбољи тенис. И са осам трофеја у коферу Јаник се не осећа ситим и упућује упозорење конкуренцији.
- Сматрам да имам простора за напредак, да нисам достигао максимум. У финалу сам одлично сервирао, али то није био такав случај током осталим мечева на турниру. Још има неких удараца у игри које могу да поправим, мада су то детаљи. Што се више приближиш максималном нивоу, то су ти детаљи важнији, значе и праве већу разлику, поготово у највећим такмичењима – истакао је Синер на конференцији за новинаре.
У Торину није изгубио ни меч ни сет. Играо је без грешке током групне фазе, као и у преостала два окршаја на путу до премијерног трофеја у Италији.
- Целе недеље одлично сам осећао лоптицу, све је, чак и на тренинзима, било веома лако, што ја волим да кажем – једноставно. Подршка с трибина била је невероватна, видећемо како ће бити догодине, нико не може да предвиди будућност.
Од првог јануара почиње друга прича. Сада треба покушати одбранити све те поене. Пронаћи праву и сигурну игру, али и остати довољно ментално снажан.
- Суочићу се с тим исто као што сам и ове године: задржаћу смиреност, имаћу добру конекцију са људима у тиму. Приступаћу озбиљно свему, али ћу бити опуштен. Биће ми потребна добра равнотежа у сваком смислу.
Свестан је да ће у 2025. на много турнира долазити као шампион, што доноси велики притисак.
- Видећемо већ у Мелбурну како ће све то да функционише. Ни сам не знам како ћу реаговати и како ћу играти. Оно што је сигурно, то је да ћу да се припремим на најбољи могући начин. Увек истичем да је тенис непредвидив, никада не знаш шта може да се догоди, али бићу добро ако успем да психолошки све поставим на своје место.
У сезони која је јуче готова, бар кад су у питању турнири, постигао је веома много. Постао је први на свету у јуну, сачувао позицију до краја и већ сада повећао предност испред другопласираног Александра Зверева на скоро четири хиљаде поена.
С обзиром да је све успехе постигао на тврдим подлогама, да је на шљаци и на трави још увек много слабији, јасно је где може да тражи напредак следеће године.
- Немам никакав циљ за наредну сезону. На почетку године нисам имао никакве жеље, нити да освојим грен слем титулу, нити да будем број 1. Тако желим и у наредној години. Да освојим све што могу, а оно што не могу послужиће ми као добра лекција. Мислим да ми је овакав приступ помогао током целе ове сезоне – објаснио је Италијан да није постављао циљеве него да је подизао ниво кад је било потребно.
Поред квалитета на терену, Синер је показао да уме да буде довољно ментално снажан. У летњем делу сезоне, уочи почетка Ју-Ес опена, као бомба одјекнула је вест да је два пута био позитиван на допинг тесту. Док су са свих страна стрелице критике летеле ка њему, он је ишао корак по корак и стигао до трона у Њујорку. Док му је над главом висила суспензија успео је да освоји још две титуле и одигра још једно финале. Афера није готова, јер се ВАДА жалила и тражила суспензију до две године. Сенку на ову Јаникову сезону прави одлука суда који треба крајем ове године или почетком следеће да објави извештај и стави тачку на случај.
Иако је заслужио да спакује кофере и оде на одмор, Синер има још обавеза. Чека га пут за Малагу на завршни турнир Дејвис купа где брани трофеј у дресу репрезентације Италије.
ШАМПИОНИ НА ДОМАЋЕМ ТЕРЕНУ
Јаник Синер - Торино - 2024.
Енди Мари - Лондон - 2016.
Лејтон Хјуит - Сиднеј - 2001.
Борис Бекер - Франкфурт - 1992. и 1995.
Михаел Штих - Франкфурт - 1993.
Џон Мекинро - Њујорк - 1978. и 1983-84
Џими Конорс - Њујорк - 1977.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.