Родни: Волим изазове

Конкретан у дефанзиви, још конкретнији у офанзиви, физички јак, технички још јачи, и на све то и голгетер. Тек понешто од наведеног могло је да се види у првих осам кола од 29 -годишњег Роднија Антвија, од тада до данас све то и много више од тога. Садашњи Нови Пазар без њега је незамислив, увек је међу онима која се игром издвајају, неретко и најбољи на терену. Момак са два пасоша (Холандија и Гана) у Супер лигу стигао је из малтешког Хибернијанса.

У Холандији нисте успели да одиграте више од 4 утакмице у најјачој Ередивизији. То се десило пре десет година у дресу Утрехта, када сте постигли и једини гол и то у победи над Фејенордом у гостима. Касније сте праву прилику добили у друголигашу Волендаму. Шта се дешавало у том периоду?

- Кренуло је све како треба, већ са непуних 19 година дебитовао сам у Утрехту. Онда је дошла повреда. Након тога прикључио сам се друголигашу Волендаму у коме је мање – више све протекло у најбољем реду. Одиграо сам значајан број утакмица и постигао девет голова. Међутим, кад ми је уговор истекао нисам желео да останем и наставим да играм други ранг. Отворила се могућност да одем у Бугарску у којој сам у два наврата провео лепу сезону и по као играч Царског села и Спартака из Варне.

У Бугарској сте направили искорак у каријери, исто се може рећи и за период проведен на Малти. Занемаримо ли краткотрајне боравке у Норвешкој и у Египту како бисте описали лиге у којима сте оставили траг, укључујући и Супер лигу Србије?

-Технички најзахтевнија је Ередивизија (Холандија). Најјаче лиге Бугарске и Малте су на нижем нивоу од Супер лиге Србије. Уосталом, то показује и ранг листа УЕФА. Лига ће тек да се пење на тој лествици, јер у њој има много младих и квалитетних играча. Изузмемо ли Холандију у Србији је више уједначених клубова. Рецимо, у Бугарској постоји само четири, пет  који одскачу. Кад се појавила могућност да дођем у Нови Пазар нисам желео да такву прилику пропустим. Волим изазове и сад видим да нисам погрешио.

У Новом Пазару затекли сте и Адема Љајића. Да ли сте пре упознавања знали за детаље његове каријере и шта кажете сад кад га имате за саиграча?

- Кад сам га први пут видео на тренингу одмах ми се вратила слика из утакмица Интера које сам гледао на ТВ. Са много добрих играча сам био део истог тима, али са бољим од њега нисам. Све што ради је лагано, а корисно за екипу и лепо за око.

Да ли вас је изненадило бројно присуство публике на трибинама у Новом Пазару и њихово фанатично навијање?

- Играјући на Малти и у Бугарској имао сам саиграче из Србије који су ми доста причали о мом садашњем клубу. Из тог разлога сам очекивао позитивно луде навијаче, али да их оволико има и да су тако позитивни, томе се нисам надао. Прија ми атмосфера на стадиону, али и у граду. Сви су пријатељски настројени и хоће да помогну. У односу на родни Амстердам град је мали, али у њему има све што ми је потребно. Свиђа ми се и кад само бацим поглед на град, као и природа у којој обожавам да проводим време.

Четири гола и две асистенције, јесмо ли у протеклих 12 одиграних утакмица видели све од Родни Антвија?

- Нисте. Биће још голова и асистенција. Као тим можемо само да растемо, то значи да ћу и ја да растем.

Којом утакмицом сте најзадовољнији?

- Кад је за тренера дошао Томислав Сивић био сам болестан, па повређен. Није ме било у прве две утакмице које је он водио. Драго ми је да ми је веровао и одмах дао шансу по опоравку. Можда ће изгледати чудно, иако сам дао гол за победу над Војводином, утакмица коју највише памтим је она у којој смо убедљиво поражени од ТСЦ-а (2:5). Показаће се да је за мене била преломна, тада сам дао и први гол у дресу Новог Пазара – закључио је Родни Антви.