Година броји „ситно“ и време је за списак жеља за 2025. Сара Стокић још има празан папир испред себе. Година на измаку попунила је многе празне странице у дневнику 19-годишње Смедеревке.
- Прелазак у Милан. Деби за први тим. Први гол за Милан. Учешће на Првенству Европе за омладинке. Деби у А репрезентацији. Први гол у А репрезентацији. Невероватна година. За 2025. ми је остало да пожелим само да играм на Првенству Европе у Швајцарској, али та жеља завиди од краја ове године – каже пола у шали пола у збиљи крило Милана и репрезентације.
Стокић ће бити један од адута Србије у последњој рунди баража за пласман на шампионат Европе. Пред Црвеним вилама је велика препрека Шведска.
- Велика, не и несавладива. Знамо да ће бити тешко, играмо против треће селекције на Првенству света и полуфиналисте Првенства Европе. Нема друге него да се боримо до последњег минута.
Брзо је Стокић заједно са Нином Матејић доспела у улогу вође новог, младог таласа српских репрезентативки. Са такве позиције можда може бити изненађење за искусне Швеђанке.
- Нина и ја хоћемо да будемо вође. Спремне смо да преузмемо одговорност и даћемо све од себе да помогнемо саиграчицама које су нам омогућиле да се надамо учешћу на Пренству Европе. Оне су урадиле велики посао, ми долазимо да помогнемо, надам се и да завршимо посао.
На почетку године сличне речи не би ни помислила да изговори. Каријеру јој је преокренуо одлазак у Италију.
- У Милан сам дошла у јануару, а то ми после свега изгледа „светлосну годину“ далеко. Не бих на то пристала да сам мислила да нисам спремна за лигу каква је Серија А. Знали су то и у клубу, па су ме постепено припремали за први тим. Пролеће сам провела играјући у „примавери“ и прилагођавајући се новом животу. Није ми дуго требало да се навикнем на нову земљу, лигу и клуб.
Стокићева је играла за Војводину и Земун пре него је прешла у Милан.
- Од 15. године живим сама, па ми сеоба у Италију није тешко пала. Теже је било прилагодити се фудбалу. Велика је разлилка између наше и италијанске лиге. Многе ствари сам практично морала испочетка да пролазим, али није било тешко. Имала сам добро предзнање.
Репрезентативка Србије се брзо уверила да су тачне приче да је женска Серија А слична мушкој.
- Тактика, тактика, тактика... Maja Јелачић и Глорија Слишковић које играју у Наполију причале су ми да од два ипо сата тренинга два сата и 15 минута раде само тактичке детаље. Померају се као по концу. Ја тако не бих могла. На срећу, наш тренер је Холанђанка Сузана Бакер. Oна више воли лопту и рад на техници, а кад радимо на тактици играмо „11 на 11“ па теорију замењујемо праксом.
Стрпљивим радом Стокићева је с почетком сезоне дочекала и деби у црно-црвеном дресу као најмлађа у тиму који чине фудбалерке на крају треће и почетку четврте деценије живота.
- Нису године проблем, већ број од шест крила, па сам неке утакмице играла у средини терена. Није моја позиција, више волим кад видим линију поред себе, али не правим проблем. Играм шта ми тренер каже и важно је да играм.
Милан је после десет кола на шестом месту. План је помак на трећу позицију, а следећа два кола игра дербије против друге Фјорентине и трећег Интера.
- Желимо да играмо у Лиги шампиона, а да би то успели морамо бар до трећег места. Мислим да је то лепа жеља за 2025. – каже Сара Стокић.
НЕМА ЈЕЗИЧКЕ БАРИЈЕРЕ
Престоница модне индустрије није ипресионирала Сару Стокић.
- Милано није мој омиљени град у Италији. Свиђа ми се Фиренца, престоница ренесансе. Милано је велики, ужурбан... Ја живим у мирнијем делу града, ближе тренинг кампу где проводим више времена. Лепо је што смо често на путовањима, па све боље упознајем Италију – каже 19-годишња репрезентативка Србије.
Прелазак у Милано био је тако брз да Стокићева није ни помишљала на учење италијанског.
- Испоставило се да језик није проблем. Првих неколико месеци живела сам у клупском кампу где је смештена већина девојака из омладинског тима. Већи део дана била сам сама, јер су оне ишле и у школу, па нисам имала с ким да учим италијански. Срећом, већина одлично говори енглески, па смо се лако споразумевале. Полако савладавам италијански, али је енглески и даље први језик.
ЛИТВАНИЈА НАГРАДА ЗА ТРУД
Сара Стокић је заблистала на Првенству Европе за омладинке одржаном у Литванији. Србија је турнир завршила на петом месту. Пласман би био бољи да у последњем минуту другог кола против Енглеске (1:1) судија није измислила једанаестерац.
- Не вреди да кривимо судију и да мислимо шта би било да није досуђен тај чудан једанаестерац. Радије памтим лепе детаље. Направиле смо велики успех пласманом на европско првенство, играле добре утакмице, уживале као сјајна група, стекле велико искуство. Схватиле смо да иако већина још игра у српским клубовима можемо равноправно да играмо са играчицама које долазе из неких од најјачих клубова на свету. Француска нас је победила дословце на снагу, биле смо равноправне, па и боље од Енглескиња, победиле Литванију. Много смо се трудиле да одемо на Првенство Европе па те три утакмице видимо као заслужену награду – каже Стокићева.
ПРИПРЕМЉЕНА ЗА ДЕБИ
Стокић је за А репрезентацију дебитовала против Босне и Херцеговине у првом мечу првог кола баража за пласман на ЕП 2025. У реваншу је била у стартном тиму и постигла први гол у победи 4:2.
- Пред утакмицу у Зеници селектор Зечевић ми је рекао да сам у плану да играм, па сам имала времена да се припремим и смањим узбуђење због дебија. Пред реванш нисам очекивала да ћу почети утакмицу, али већ сам пребродила деби и била сам спремна. Постигла сам и гол, нисам ни знала колико је леп осећај кад постигнеш гол за А тим – каже Сара Стокић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
