ИЗ АРХИВА: Барбарез и Спахић уцењивали Савез

Сергеј Барбарез, тренутни селектор „Змајева“ и Емир Спахић, актуелни директор репрезентација БиХ још пре 17 година створили су клан, прво играчки, а сада и тренерско-директорски у „кровном“ Савезу из Сарајева.

То необориво доказује и званични документ ФС БиХ, који је пре неколико дана угледао светлост дана, а он је уствари записник са састанка чланова Председништва и играча који су иступили из репрезентације. Састанак је одржан 13. новембра 2007. године у сарајевској „Скендерији“, тачније сали „Колегиј артистикум“, а протоколисан је у Савезу 4. децембра исте године.

Савез су представљали чланови Председништва први потпредседник Иљо Доминковић, други потпредседник Сулејман Чолаковић и генерални секретар Муниб Ушановић. Трећи члан Председништва и председавајућу др Милан Јелић, нажалост, преминуо је исте године, 30. септембра, а ФС Републике Српске до овог састанка није именовао његовог наследника (касније је то био Богдан Чеко из Источног Сарајева).

Играче који су бојкотовали репрезентацију и тражили смене директора репрезентација Ахмеда Пашалића и селектора Фуада Музуровића, уцењујући Савез предводили су управо Сергеј Барбарез и Емир Спахић, а поред њих „преговарачи“ су још били: Кенан Хасагић, Мирсад Бешлија, Саша Папац, Златан Бајрамовић, Ивица Грлић и Нинослав Миленковић. Осим Бешлије и Грлић сви остали су данас у стручном штабу „А“ репрезентације.

У документу је записано следеће:

„Селектор није самостално вршио избор играча већ уз притисак од стране директора и разних менаџера. Директор репрезентација је све радио у 'рукавицама' и једно је причао играчима, а друго члановима Председништва и никада није информисао Председништво о ставовима играча чиме је свима нанео много зла заклањајући се иза Председништва. Често је пре утакмица тражио подршку играча за себе лично, а није помињао Председништво.

Увек се 'ограђивао' након пораза и пребацивао кривицу на стручни штаб, играче и Савез. Пашалић је изјављивао да је Сергеј Барбарез покопао репрезентацију. Увек се радило о одговорности селектора и играча, а никада директора иако је он био главна спона са стручним штабом и селектором са једне стране и Председништвом и Извршним одбором са друге стране. Навијачи и играчи су на одређени начин против Савеза и Председништва углавном због тога што никада није затражена одговорност и директора, који је стварао веома неповољну атмосферу у хотелу на припремама, тренинзима којима је могао присуствовати свако, па чак и људи из подземља и сл, а Председништво, Управни одбор су му упорно указивали поверења, те ништа од захтева играча није прихваћено. Уз директора Пашалића, често су на разне начине, укључивани разни менаџери који су доприносили раздору између играча и стручног штаба. Примера ради Нусрет Јашари који је проводио неке захтеве Пашагића“.

Барбарез, Спахић и њихови следбеници се нису зауставили само на директору и селектору, желели су и даље да кадрирају у Савезу, а у документу даље стоји:

„Играчи нису дошли на састанак да траже било шта од чланова Председништва нити да негодују против Председништва и Извршног одбора, али су дошли показати добру вољу за разговором и изнети апсолутно све разлоге због којих су одступили из репрезентације, а посебно да изнесу јасан став да ће се одазвати будућем селектору, уколико оцене да су Председништво и Извршни одбор предузели одгововарајуће мере у циљу отклањања наведених недостатака. Директор репрезентација госп. Ахмед Пашалић и његови сарадници Славица Пецикоза, Јасмин Баковић и Миодраг Куреш су учествовали у стварању негативног имиџа, укупне атмосфере и према мишљењу играча не би смели убудуће бити у и око 'А' репрезентације.

Такође, по мишљењу играча ни Музуровић, ни његови сарадници нису знали оценити повољан тренутак након што су уочи утакмице у Мађарској чланови Председништва Јелић, Доминковић и Чолаковић јавно изнели став да селектор може позивати најбоље играче, па и потписнике писма, што он није учинио, те зато не могу остати у наредном циклусу, поготово што је селектор изјавио да сам одлучује, што није тачно. Све ово је потврдио и тадашњи председник др Милан Јелић у разговорима с неким играчима. Исто тако, након утакмице с Норвешком селектор је дао неконтролисану изјаву да су момци искрварили, те да остали играчи 'не морају' играти. Из свих ових разлога играчи сматрају да тај селектор и његови помоћници не би требали да воде репрезентацију“.

Да су стварно играчи желели да постављају и смењују кадар у Савезу открива и овај, последњи део писма у којем пише:

„Играчи су изразили жељу да имају могућност одговарајућег утицаја на избор селектора, обзиром да то директор Пашалић не зна, као и жељу да се до краја године одговори на сва њихова питања. Конкретније, играчи не морају утицати на избор селектора, али желе макар одређени утицај изношењем мишљења ко не може водити репрезентацију. Играчи су дали обећање да ће дати максималну подршку Председништву и Извршном одбору, односно Савезу у целини, у стварању бољег имиџа и развоју и напретку фудбала у БиХ, уколико се у довољној мери уваже њихови предлози“.