Јапанац Кимитоши Ногава, некада млади репрезентативац „земље излазећег Сунца“ боравио је неколико недеља у Босни и Херцеговини, тачније његово одредиште била је Република Српска и град Бањалука. У граду на Врбасу је друговао са некадашњим саиграчем Владимиром Сладојевићем и разговарали су о разним пројектима и изразили жељу за сарадњу са овдашњим клубовима.
Ногава у Јапану има Агенцију за афирмацију и развој младих фудбалера и тренера, а у Бањалуци је имао низ састанака на ту тему. Ишао је и гледао утакмице Наприједа и Црног Врха из Јаружана, посетио омладинску школу Слободе из Мркоњић Града... Дакле, обилазио је клубове у којима тренутно наступају јапански фудбалски интернационалци.
- Ово поднебље је јако богато талентима и квалитетним играчима тако да фудбалери из Јапана који дођу могу да напредују и афирмишу се, нешто и науче. Нама је жеља да успоставимо сарадњу са што више клубова, па и са Савезима на територији бивше Југославије и да путем тих уговора о пословно-техничкој сарадњи доведемо велики број играча из Јапана, али и да одавне иду играчи у моју отаџбину и да пробају да се остваре као професионалци. У Јапану се много улаже у фудбал – почео је причу Кимитоши Ногава.
Где год се појави цењен је и поштован, од свих европских метропола и великих клубова до Јужне Америке. Има и доста пријатеља међу познатим светским фудбалерима и звездама...
- Једноставно приступам искрено и професионално послу који радим и људи то прате и цене. Поред Бањалуке био сам и у Милану, посетио Немачку, треба да идем и за Јужну Америку. Није то само посао афирмације фудбалера, желимо да створимо и младе стручњаке. Један од њих је Јуки Нода који је дошао овде да се усавршава и видећемо где ће полагати за УЕФА профи лиценцу. Тек му је 17 година, а жели да буде тренер и да се оствари на стручном пољу. Нажалост, Фудбалски савез Јапана нема потписане протоколе са Савезима из бивше Јухославије, а Нода би био најсрећнији када би могао лиценцу да заврши у Србији, Сарајеву, Загребу... Оно што је сада важно јесте да стиче искуство радом у клубовима у БиХ. Такође, имамо и могућност терена и стадиона, али о тим стварима ћемо неком другом приликом разговарати – додао је Кимитоши Ногава.
Са пријатељем Сладојевићем био је на утакмици Босна и херцеговина – Холандија (1:1) у Зеници која је одиграна у оквиру УЕФА Лиге нација.
- Мислим да је овај ранг, „А“ дивизија Лиге нација претежак за младу репрезентацију БиХ која је у стварању. Има ту добрих играча који тек требају да стасају. Било ми је лепо и угодно сам се осећао. Волим да путујем по свету и гледам велике утакмице, на тај начин склапам и своје фудбалске мозаике о људима, клубовима, државама... Поново ћу доћи крајем децембра или у јануару – обећао је Јапанац.
Није стигао да „скокне“ до Србије која против Данске није успела да обезбеди четвртфинале Лиге нација и играће бараж за опстанак у „А“ дивизији.
- Жао ми је због Драгана Стојковића Пиксија који у Јапану ужива статус легенде, али и због мог земљака Кацухита Киношија који је у међувремену напустио Србију и отишао у Малезију. Имао сам прилику да путем ТВ преноса гледам меч из лесковца, навијао сам за Србију. Није јој се дало да победи Данце, а била је боља – објаснио је Ногава.
Са посебним и бираним речима је причао и о Ивици Осиму, некадашњем легендарном селектору Југославије, фудбалској икони у БиХ.
- Ивица Осим је оставио дубок траг у фудбалу Јапана и одликован је највећим државним признањима. И данас када се помене његово име у мојој домовини изазива велико поштовање. Имао сам прилику да се упознам с њим. Био је вредан и радан човек, а ми такве поштујемо. Имао је ауторитет и дисциплину. Знао је све о фудбалу и његовим одласком игра и струка су изгубили много – рекао је на крају Кимитоши Ногава, јапанац којем се допала Република Српска и Бањалука.
ПОКЛОН КЊИГА „МИЉАН“
Сусрет са Кимитошијем Ногавом искористили смо да му на енглеском језику поклонимо бестселер књигу Томе Марића „Миљан, људи и вријеме“. Јапанац се изузетно обрадовао поклону како књизи тако и специјалу „Миљан Миљанић 1930 – 2012“ у којој је приказана и његова сахрана у Београду.
- И Миљан је био велики човек и тренер. Знам да је сарађивао са Ивицом Осимом, били су сјајан тандем у Југославији. И данас ми је жао што Југославија у Италији 1990. године није победила Аргентину на пенале и прошла у полуфинале. Мислим да би била шампион света. Тако добар тим је имала: Стојковић, Савићевић, Сушић, Просинечки, Хаџибегић... Планирам да за две године идем на Мондијал у САД, Канаду и Мексико – истакао је Ногава.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.