Пантовић: Све држимо у рукама

Буде ли ТСЦ изборио пролеће у Лиги конференције, „покер” голова Милоша Пантовића Швајцарцима - на равне части Лугану и Сент Галену, израшће у историјске. Дотле, излизаће евровизијску размену љубитељима фудбала иницирајући сету: неодољиво заличивши на ремек-дела „краља шеснаестерца” – Филипа Инзагија. Редовно за корак бржег од чувара, с магнетном привлачношћу, где год да је, за лопту.

- Да ли сам чуо за Пипа? Како да не?! Био сам дете кад је играо, сигурно да ми прија ако ме већ пореде с њим – трепери глас нападачу Бачкотополчана, у четвртак увече због два прецизна хица у мрежи Сент Галена (2:2) персони нон грата подно Алпа.

Шуњали сте се и играли на ивици офсајда, егзекуцијама подсетивши на славног Италијана?

- Довољно сам искусан упркос годинама (22) да „осетим” утакмицу, у ком смеру ће да се креће. Лугано нас је „лепио”, могао сам да се извлачим у међупросторе, то сам добро користио и више учествовао у игри. У дуелу са Сент Галеном то није био случај, баш због тога што сам за ривале имао физички доминантније штопере. По конституцији, рекох у неколико наврата, нисам класичан шпиц, више сам „лажна деветка”, полушпиц. Осетио сам да ће да ми буде тешко ако кренем с рмпалијама да улазим у дуеле, скокове, више сам гледао да се шуњам и чекам шансу. Богу хвала, дошле су две, епилог - два гола. Помогао сам екипи, то је најважније.

Лиго конференције, пази, ТСЦ је почео да гази?

- Можемо да будемо задовољни. Одиграли смо добро, дали максимум. Утакмица је могла да оде у оба смера, Швајцарци су имали шансе од 46. до 65. минута, успели смо то да пребродимо и имамо зицер у завршници. „Икс” – најреалнији резултат. Не обазирем се на голове и лични учинак, битно је да екипа осваја бодове и да помажемо, колико можемо, српском фудбалу. Подижемо ТСЦ у Европи! Имамо шансу да презимимо, све држимо у својим рукама.

Милош Пантовић – Александар Ћирковић: ђаволски тандем?

- Изузев Ћирковићевих шест месеци у Русији, играмо заједно већ две и по, три године, још од Вождовца. Знамо шта можемо да очекујемо један од другог, буквално, погледом се капирамо. У четвртак се поново потрефило да будемо кључни код тог другог гола.

Чак и да сте имали повез преко очију знали бисте да ће Ћирковићева лопта да дође, још важније – и где?

- Спустио сам се у међупростор и одложио лопту Петру Станићу, одмах ју је гурнуо Ћирковићу за „један на један”, знао сам да му је то најјача карактеристика и да могу да очекујем две варијанте: да ми заврне у пет метара, или ће да дрибла, па да чекам одбитак. Донео је најбоље решење.

Како сте ви, с друге стране, преживели Ћирковићеве стопостотне шансе у 88. и 89. минуту?

- Ух! Одиграо је врхунску утакмицу, остаје жал што асистенцији није придодао и гол, али треба му скинути капу – у смирај утакмице, са играчем на леђима, истрчати онако 50 метара. Није ушла сад, хоће, Боже здравља, кад нам буде потребније.

Неправедно би било не истаћи и проигравање Немање Петровића за премијерну егзекуцију на Кубун парку?

- Петровић је, претходно, такође могао с бока да центрира на прву стативу, међутим, није ме видео. Рекао сам му: кад год добијеш лопту, гледај прву стативу и петерац, мислим да не чувају то толико добро. После пет минута нацртала се ситуација: капитен је урадио то што смо се договорили.

Тренер Јован Дамјановић „сипао” је комплименте одмах по завршетку утакмице: „Пантовићеви голови? Све је то нормално, један од најталентованијих српских играча”?

- С Дамјановићем сам сарађивао у Вождовцу, гурнуо ме је у сениорски фудбал. Прија ми, имамо добар однос. Вероватно за шефа то није ништа чудно, ето – драго ми је ако тако мисли. Хвала му.

Остајете ли при ставу: седам бодова у крајњем збиру биће довољно за пролаз?

- Рекоше ми да бисмо у том случају 70 одсто зимили у Европи, међутим, није нам циљ само седам, још шест је у игри, наравно да гађамо све.