Вардар и Хајдук велике љубави

Драги Сетинов био је фудбалер дефанзивних задатака у више клубова, али највише је показао у Вардару и Хајдуку. Са Сплићанима је славио два трофеја победника купа, а у „граду подно Маријана” просто су га обожавали.

Био је посебан, а опет, сличан другим најбољим фудбалерима свог времена у својој земљи. Професионалац од главе до пете и у Победи, у Вардару, у Хајдуку, у Етникосу, у репрезентацији Југославије.

Давно је окончао играчку каријеру. Данас живи на тлу родне груде.

- Живим у Скопљу. Неколико година по завршетку каријере радио сам као тренер у репрезентацији Северне Македоније, дуго и у школи Вардара. Међутим, годину и по сам без ангажмана - каже Сетинов.

Рођен је 13. фебруара 1961. у Скопљу. Тринаестог дана месеца фебруара  рођен је и Хајдук, само пола века раније.

- Мислим да сам једини од свих играча Хајдука који је рођен истог датума, да славим рођендан кад и Хајдук. Чиста случајност, као и да сам навијач Хајдука од када знам за себе.

Значајније стасавање доживео је у Победи. Памти се Прилеп по брзој услузи, доброј храни, сусретљивим људима. Драгију је та сезона помогла да се препоручи Вардару.

- Дете сам Вардара, 1980. пребачен сам из млађих селекција у А тим. Тад је тренер био Стјепан Бобек. Како је била јака конкуренција отишао сам на каљене у клуб Саса у Македонској Каменици. Онда и у Победу из Прилепа, тад изузетно јак тим из друголигашке конкуренције. Одиграо сам маестрално, па се 1982. вратио у Вардар.

У Скопљу је провео четири сезоне, одиграо 117 званичних утакмица, постигавши 14 голова. Вардар је имао сјајан тим, кадар да победи сваког у Југославији. И побеђивао је.

- И данас има љубави између Вардара и мене. Мој отац је радио у Вардару као благајник, отишао је у пензију из тог клуба. Ја сам скоро пола века везан, увек ћу у срцу носити Вардар.

Године 1986. прешао је у Хајдук. У Сплиту је провео пет година, два пута освајао Куп Југославије, против Ријеке и Црвене звезде. Круна каријере.

- За Хајдук сам потписао 1986. До тога је требало доћи четири године раније, али је Вардар то приметио и тражио је да из Прилепа дођем у Скопље. Одиграо сам одлично четири године у Вардару и дошао до А репрезентације. Онда ми се остварио животни сан - да потпишем за Хајдук. Освојили смо два купа, поготово је драг последњи у Југославији, против Звезде у Београду.

Поред Сетинова, у дефанзиви Сплићана деловали су и Зоран Вулић, Душко Влаисављевић, Бранко Миљуш...

- Ту је био и Стјепан Андријашевић, затекао ме у Хајдуку Лука Перузовић. Били су ту и Јерко Типурић, Иве Јеролимов, Дарко Дражић по левој страни. Са свима сам одлично сарађивао.

У избору Слободне Далмације, Драгију је 1988. припао „Трофеј Били”.

- То краси моју спаваћу собу. Тај трофеј дражи ми је од свих које сам добио. Није то било ко могао да освоји. Поготово што сам у Сплиту био странац. Међутим, посветио сам се утакмицама, тренингу, радио поштено, играо професионално и одговорно и као круна свега дошао је поменути трофеј.

Тренирали су га бројни стручњаци, Јошку Скоблару највише је веровао.

- У питању је било обострано поверење. Скоблар ми је дао слободу играња. Као штопер разумео сам игру, могао одлично да се сналазим и на позицији везног. Дао ми је максималну слободу, па сам пружао и најбоље партије.

Хтели су га Звезда, Партизан, Динамо. Највише је веровао Хајдуку, највеће новце нудила му је Приштина, с тренером Ћиром Блажевићем.

- Тад сам био члан репрезентације Југославије, а истицао ми је у Вардару уговор те 1986. Хтели су ме бројни клубови, али осећао сам да би у Хајдуку пружао најбоље партије. Стигла је понуда, изабрао сам Хајдук и нисам погрешио.

Југопластика је три пута била кошаркашки првак Европе, али у Сплиту су Хајдуку и фудбалу давали душу и срце. Драги Сетинов је једном изјавио да су „хајдуци” били популарнији од златних кошаркаша.

- И данас пратим спорт. У било ком граду у свету можете да нађете навијача Хајдука: у Загребу, Београду, Сарајеву, Подгорици, Скопљу, Љубљани..., али у Сплиту нећете да нађете човека да навија за неки други клуб. То није могуће. Хајдук је на првом месту. За Хајдук се живи. Одувек је тако и то никада неће да престане.

Данас Драги воли да каже да су гол у победи Хајдука над Партизаном од 2:1, или последњи куп некадашње земље и тријумф над Звездом у Београду, догађаји који га чине срећним и сетним. Спортиста је успео кад има управо то – резултате и успомене.

Сетинов их има, па ужива...