Са оца је остануло сину, у случају Алексе Брђовића – љубав према одбојци. Тренер крагујевачког Радничког и некадашњи репрезентативац Србије прве кораке, животне и одбојкашке, начинио је уз тату Дејана, речју – легенду.
Приметићемо: у нека лепша времена, различита од данашњег кад кубуримо са школама одбојке – бројем деце и одзивом. Стога, Алекса, као и његове колеге, све чини да анимира малишане - уз мрежу и „Микасу”.
- Тужно је кад од, рецимо, 100 деце колико их је у школи одбојке, једва пет дође на првенствену утакмицу сениорског тима?! А, играју се викендом... То ме баш разочара, седе у кућама и, вероватно, „листају” телефоне – болно уздише Брђовић.
Алекса покушава да својим наследницама – Аники (4) и Тари (2) усади спорт у душу. Баш као и сестра Александра свом Андрији (1,5).
- Мали су, али трудим се кад имам прилику да их поведем на утакмицу, тренинг. Много је теже васпитавати их у овом времену, али учинићемо све да им пренесемо спортску културу.
Камп „Дејан Брђовић” постоји већ више од две деценије. Кроз две смене сваког лета на стотине деце учи одбојкашке вештине на Гочу:
- Деца су на окупу, 90 одсто времена смо у природи, значајно мање се користи телефон, гледање ТВ-а. Друже се по цео дан на отвореним теренима, верујем да прија и њима, свакако и мени – истакао је Алекса Брђовић, радо у Журналовој акцији „Победи у спорту, не у насиљу над другарима”.
„Ставови изнети у подржаном медијском програму нужно не изражавају ставове града Крагујевца који је доделио средства”.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
