Рукомет је поново у моди. Партизан је вратио публику у дворане широм Србије, успео да пробуди успавани и увек заузети Београд, јер се утакмице црно-белих сад тражи карта више. Дванаест победа из исто толико утакмица били су довољни импулс да Гробари поново освоје Бањици и буду бастион неосвојиве тврђаве.
Играчи су имали ветар у леђа током свих шездесет минута, борили су и направили нешто што никоме није пошло за руком – од минус пет стигли су до плус шест. И то против Војводине коју је ове сезоне победио само Кил, направили су епски преокрет против тродупло скупљег тима чији се костур годинама не мења. Зато је ова победа Партизана велика, до сад највећа, иако осим престижа и нових бодова ништа посебно не доноси црно-белима.
Један од играча који је оставио срце на суботњем мечу, момак који је одлично одиграо кад год је требало и погађао из немогућих ситуација је Петар Ђорђић.
–И даље сабирам утиске, још увек размишљам о утакмици, али овај среће и задовољства је заиста нешто посебно. Играо сам у доста клубова, дуго био у Бундеслиги, али никада и нигде нисам видео ово што има Партизан – рекао је Петар Ђорђић.
Шта то имају црно-бели?
–Невероватну енергију која нас краси и на тренинзима, а не само утакмицама. Осећај да задовољан и срећан одлазим на тренинг и враћам се са истог је нешто невероватно. Заиста није само ствар маркетинга кад се каже са колена на колено или нека се памти, то је стварно тако. Играти за Партизан је нешто посебно, овакву позитивну енергију никада нисам видео, а она креће од тренера који нам је заиста највећа подршка.
Почетак утакмице није обећавао ништа добро?
–Знали смо да нас чека тешка утакмица, Војводина је боље ушла у меч, Трнавац је одбранио осам, девет шутева већ у првих петнаест минута и зауставио нас. Противник је касније стигао до плус пет, а онда смо се попут Феникса подигли и пред крај полувремена стигли на минус један. То нам је дало ветар у леђа, јер смо и без добре игре били на само гол заостатка. Тренер Ђорђе Ћирковић нас је смирио и рекао да наставимо да се боримо, па смо у наставку показали право лице и преокренули резултат.
Пошло вам је за руком нешто што никоме није, од минус пет до плус шест против Војводине?
–Веровали смо у нас и све што можемо, играли смо мирно и стрпљиво, градили шансе и смањивали предност. Најважнија је била позитивна енергија коју имамо, а она се ствара од старта сезоне. Знамо шта и колико можемо, видели смо да имамо ширину, велики број играча, а пресудно је што имамо веру у оно што радимо. Имали смо наших десет минута и којима смо показали сву снагу.
Партизан ове сезоне има велики број играча који могу да одлуче меч?
–Тренер нам је дан пред утакмицу рекао да су поједине ситуације веома битне. Једна од њих је да овакве утакмице не могу да реше два играча, већ је потребно пет, шест расположених момака који праве разлику. И био је у праву, у одлучујућим моментима смо имали играче који су преузели одговорност, свако је заблистао у неком делу.
Играли сте у Војводини, сад у Партизану, која је највећа разлика између два тима?
–Енергија је пресудна, ми смо некако срчанији, гладнији победа, мислим да смо веровали више у победу, зато смо на крају били и емотивнији. Војводина има и даље невероватну екипу, скуп сјајних појединаца, али смо и ми показали своје квалитете и способност да преокренемо кад треба.
Овом утакмицом сте готово сигурно обезбедили прво место?
–Научио сам у Немачкој да свака утакмица мора прво да се одигра. Стварно би било веома наивно и глупо да помислимо да је све готово. Најлепше у овој утакмици је наш пут, како се развијамо, како размишљамо и сваки дан растемо. Видели смо и коју способност имамо, самопоуздање и то је поука из ове утакмице – закључио је Петар Ђорђић.
БИТАН НАЧИН ПОБЕДЕ
Врло емотивно сте доживели утакмицу са Војводином?
–Била је веома битна утакмица за нас, на крају сам био срећан због начина на који смо славили. Увек постоји притисак, али је важно да га претворимо у нешто позитивно, то сам научио у Бундеслиги где сам играо од седамнаесте године.
ГРОБАРИ СУ ЈЕДИНСТВЕНИ
Атмосфера на Бањици је била за памћење?
–Фантастична! Мени је посебно била емотивна јер су ми ту били деца и фамилија, па је онда све другачије. Мислим да оно што има у Србији нема нигде на свету, поготово кад су Гробари у питању. Навијачи су нас носили све време, били наш осми играч и кад год је требало давали су нам снагу. Играо сам свуда, али ово никад нисам доживео.
ЖЕЉА ДА ЗАИГРАМ У ПИОНИРУ
Шта би из ове перспективе била највећа жеља?
–Да заиграм у Пиониру у дресу Партизана. И ако би било могуће да овог пута мој отац буде на трибинама. Да заменимо улоге из 1993. године.


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.