ДОКАЗ ДА ЧЕСТО НЕ ПОБЕЂУЈЕ БОЉИ: Милојевићева лекција Фонсеки, Иванић морао од старта, Мимовић заслужио опроштај…

Минимална победа Милана над Црвеном звездом још једна је потврда историјски неизвесних окршаја два великана. Док Миланези славе незаслужено освајање бодова, уз помоћ судије Манзана, црвено-белима остаје утеха да ће се пропустено вратити у последње две утакмице Лиге шампиона. Могло је и морало боље, али у фудбалу не побеђује увек бољи.

Било је много позитивних елемената у игри нашег првака. Почнимо од броја 1.

ГУТЕША НА ДОБРОМ ПУТУ

Ако је неко сумњао да ли Звезда има достојну замену

у сопственим редовима за Омрија Глазера после меча у Милану дилеме више нема. Гутеша је двапут вадио лопту из мреже, али је и поред тога био један од најзапаћенијих. Младом голману за достизање висина Владимира Дишљенковића и Владимира Стојковића, недостаје константност пред голом.

МИМОВИЋ ЗАСЛУЖИО ОПРОШТАЈ

Увек је лепо кад најмлађи у тиму буду и најбољи. Кад голобрадом момку попут Огњена Мимовића не иде као на Сан Сиру онда му је потребна подршка. Заслужио је десни бек Звезде да му се прогледа кроз прсте за грешке, посебно код првог гола. Храбро је стао пред новинаре у Милану и одговарао на питања новинара, иако није имао разлога да буде расположен.

МИЛОЈЕВИЋЕВА ЛЕКЦИЈА ФОНСЕКИ

Владан Милојевић одлично је поставио игру у Милану. Упркос поразу тренер Црвене звезде очитао је лекцију колеги Паулу Фонсеки. Црвено-бели су цео меч одиграли у високом ритму. Осетио је кад је тренутак за измене. Екипа му није губила темпо као на прва два гостовања у Лиги шампиона. Да није било судије Манзана наш најтрофејнији клуб би прексиноћ славио бар бод, а Милојевић би био јунак лепе приче са Сан Сира.

МИЛСОН ПОДБАЦИО

Фелисио Милсон, један од најкориснијих играча Црвене звезде на претходним утакмицама у Лиги шампиона, подбацио је против Милана. Анголац, изузев додавања Андрији Максимовићу, после чијег се шута тресла пречка гола Росонера, стрелац два гола у Лиги шампиона, није се видео на терену у првих 45 минута. Као да је једна од најскупљих аквизиција црвено-белих почела да круни поверење шефа стручног штаба, а имао је велико у последње време, чак и после опоравка Мирка Иванића.

ИВАНИЋ МОРАО ОД СТАРТА

Останак на клупи Мирка Иванића био је изненађење. Звезда је била далеко конкретнија и опаснија са искусним офанзивцем на терену. Продрмао је Иванић више пута одбрану Милана, мало је недостајало да постигне и гол за преокрет. Потрошено прво полувреме без Мирка у игри не може да се врати, црвено-бели су са њим у тиму дефинитивно бољи тим.

МАКСИМОВИЋУ МАЛО НЕДОСТАЈАЛО

Андрија Максимовић проживљава ове јесени најлепше дане. Ускочио је изненада у први тим Црвене звезде, недуго затим у А репрезентацију, још да је уместо пречке у Милану погодио мрежу о њему би се причало још више у суперлативу. Промашај са Сан Сира не би требало да спута вундеркинда, пред њим је још много испита.

СРЕЋО, ГДЕ СИ?!

Срећа је највише окренула леђа Црвеној звезди у Милану између 46. и 55. минута. Шта год да су тренер Владан Милојевић у свлачионици, односно капитен Урош Спајић у кругу на центру, пред почетак другог полувремена рекли осталим играчима, имало је ефекта. Растрчали су се црвено-бели против европског великана, стварали су прилике, али добри голман Мањан и неколико центиметара прецизности недостајало је Мимовићу, Иванићу и Елшнику да затресу мрежу и увећају шансе црвено-белима за победу.