Српсколигашки караван завршио је јесење путешествије, па је време за сумирање урађеног у првој деоници дугог фудбалског путовања или неурађеног, као што је случај са Бечејцима. Кад је екипа са Тисе у питању, све стаје у три речи – горе није могло!
Оваква констатација делује помало депримирајуће, али је истинита. У 15 утакмица забележена је само једна победа пред својим навијачима, минималним резултатом, у дуелу са сада другопласираном Слободом из Доњег Товарника. Пет пута су ремизирали, а девет пута изгубили, уз катастрофалну гол-разлику 11:34! Сваки даљи мкоментар (не)учињеног током јесење сезоне је сивишан.
Припремни период почео је амбициозно. Бечејци су, осокољени опстанком у финишу прошлог првенства, задржали искусног тренера Драгана Ивановића, који се латио посла и ангажовао стручну екипу Покрајинског завода за спорт и медицину спорта из Новог Сада ради тестирања свих играча, да би се направио адекватан план припрема. Неки чланови клупског руководства ишли су тако далеко да су најављивали борбу за врх!?
Важан фактор у причи је прелазни рок. Уместо да су тренеру Драгану Ивановићу дата овлашћења око ангажовања новајлија, то право добио је Дејан Станојев, члан руководства!? И то је била прва „јабука раздора“. Епилог је познат. На дан старта сезоне, тренер Ивановић поднео је оставку и Бечејци су тако одредили даљу судбину.
Ангажован је Синиша Тодоровић, са дугом и успешном епизодом у српсколигашу Дунаву из Прахова, очито није био довољно упознат са стањем у матичном клубу, али га је понела жеља са ради у клубу где је научио прве фудбалску кораке. Увидевши немоћ да уради нешто више, са постојећим кадром, споразумно је прекинуо сарадњу и за трећег шефа стучног штаба постављен је Милорад Јањуш, помоћник Драгана Ивановћа. Био је упознат са стањем у клубу, али потајно се надао да ће „шок терапија“ са променом тренера и неке његове идеје покренути састав, али...
- Охрабривало ме што се на тренинзима вредно радило, па много тога и на утакмицама реализовало, али недостајало нам је искуство пред головима. Треба додати и да нас је напустила срећа, а без тога је тешко бележити позитивне резултате. На крају, задесила нас је и недаћа административне природе, па нам је радост после победе над Борцем из Шајкаша трајала само неколико сати, пошто нам је саопштено да смо изгубили утакмицу службеним резултатом, а мало касније одузет нам је и један бод, па смо јесен завршили са седам, уместо 11 бодова - каже тренер Милорад Јањуш.
Било је речи да ће руководство имати састанак 10. децембра и да ће донети прве смернице шта и како даље, али до њега није дошло.
- Налазимо се у деликатној ситуацији и морамо три пута да меримо и једанпут да сечемо. Да бисмо се извукли из потешкоћа, потребно је да имамо тим квалитета за врх, али то немамо и, имајући у виду финансијако стање, мало је вероватно да ћемо моћи да поправимо састав. Једна од солиција је и да се помиримо са судбином и пружимо прилику младим играчима да би стекли искуство и да у наредној сезони покушамо да се експресно вратимо међу српсколигаше. То није, ипак, коначна одлука, чланови управе ће ускоро да одлуче којим путем даље - рекао је Милош Андрић, спортски директор.
Није ово новина у бечејском фудбалу. И раније је било успона и још стрмоглавијих падова, па ће да се нађе решење и за ову незавидну ситуацију. Само се поставља питање хоће ли до тога доћи брзо или...
ТРОЈИЦА НА СВИМ УТАКМИЦАМА
Само су тројица играла на свим утакмицама, али нису сакупили и највећу минутажу. По 15 пута у стартном саставу били су везиста Милош Радаковић (1.297 минута) и Стефан Симин (1.273), док је Зоран Влаисављевић три пута улазио као резерва (1.000).
По једанпут су Изостали Данијел Павловић (1.297) и Војислав Станаћев (953), По 13 пута на терену су били Немања Вјештица (1.260), Младен Станковић ((1.064), Исидор Милованов (1.043), Владан Воргучин (999) и Вук Вјештица (545). Милан Десница носио је дрес на 12 утакмица (460), двоцифрене бројке (10) уписали су још капитен Илија Тутњевић (878) и млади Матеја Медић (200). Александар Ћук (570) и Чедомир Томчић (765) били су на терену по девет пута, једанпут мање Матеја Тодоровић (209), а Лука Бижичић (269) и Веделин Губеринић (180) играли су по седам пута, резервни голман Војин Марковић (307) био је између статива четири пута, једапут мање на терену се нашао Ференц Цетењи (95), по два пута су шансу добијали Аекса Перић (112) и Милан Вучков (16), а само једанпут су осетили драж играња на српсколигашкој утакмици Филип Кирти (45) и Милош Сремчевић (28).
ЕФИКАСНОСТ РАК-РАНА
Основни разлог сезоне за заборав Бечејаца је неефикасност. Иако старт није тако што наговештавао, јер су на премијери у Дивошу постигли два гола, оба пута је стрелац био Стефан Симин, како је трка одмицала, то је све извесније било да ће ефикасност бити велики проблем. Било је прилика, али лопта је ретко стизала до мреже. Симин је у петом колу постигао четврти гол и на томе се зауставио поневши епитет првог стелца екипе.
Три гола, иако му то није у опису посла, постигао је Чедомир Томчић, два су дело капитена Илије Тутњевића, а по једанпут су се уписали Немања Вјештица, Милош Радаковић и Младен Станковић. На 15 утакмица само 12 голова је мало, па отуда и мали број бодова.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
