Партизан вођен снагом ума

Приликом одласка из вашег малог кутка сигурности, читај дома, баланс се потпуно мења. Страхови из дубине почињу да добијају на значају, нисте у познатом окружењу, околина вас не гледа пријатељски... Међутим, уколико успете да пребродите очекиване кризе и кући се вратите са значајном дозом унутрашњег мира – може се рећи да сте задатак потпуно испунили. Преведено на речник Душка Вујошевића – „Постали сте мангупи у туђем дворишту”.

Дочекале су присталице црно-белих реакцију на гостујућем терену љубимаца – Партизан је први пут ове сезоне славио ван граница драге нам земље (Алба -  91:90) и „друштву пирана“ Евролиге послао снажну поруку – „Ходај мирно, усправно се носи – Парни ваљак елити пркоси”!

Наравно, „неверне Томе” увек ће дa тврдe да су то „само слабашни Берлинци”, вечити фењераши, најмлађи тим... Ипак, такмичарска година са Паризом на челу, Реал Мадридом у понору и маестралним Бајерном нас је научила да изразити фаворит не постоји, већ само традиционални, али и њима се столица уздрмала, јако.

Али, пет узастопних тријумфа заредом нису пали са неба – давно је дочарао вечито цитирани Исак Њутн да је „акција увек једнака реакцији”. Још један виртуоз, додуше игре под обручима, Жељко Обрадовић тврдио је на резултату 2-8 да проблем није у игри, него у резултату и неизвесним завршницама. Са данашње тачке гледишта – потпуно је у праву.

Фортуна се окренула Београђанима на вечитом дербију. У меч су ушли растерећеније од противника, јавност се стопроцентно усагласила да црвено-бели сигурно односе победу – довољно за ослобађање од букагија. Ренесансни период умногоме се поклопио са невероватним издањима Карлика Џонса, а из зимског сна су устали поједини резервисти, конкретно Ајзеа Мајк (13 поена). Успели су да избегну рак рану – неизвесну завршницу и зачуђујуће олако Црвеној звезди „украду” тријумф на домаћем терену (89:77).

Наравно, за већину достигнућа потребна је и одређена доза среће. Олимпијакос је у престоницу Србије дошао без Саше Везенкова и Мозеса Рајта. Панатинаикос је од центара рачунао само на Матијаса Лесора, појавиле су се информације око наводног сукоба Јаниса Папапетруа и Кендрика Нана... Алба се храбро супротставила без Мартина Хермансона и Габријела Проћиде. Међутим, црно-бели су победе заслужили и те како, срећа прати храбре!

Заједнички именитељи успеха у протеклих месец дана су – подређеност колективу, жеља за доказивањем, индивидуални квалитет и завидна атмосфера у екипи. Ситуација се драстично променила у веома кратком временском периоду и доста се поука може извући. Прво, никада не треба отписивати Партизан. Друго, коначно се славило у неизвесној завршници! Треће, снага ума води екипу из Хумске, а не интрузивне мисли.

Уједно, изгледа да је коначно, лаички речено, „кликнуло”, а надамо се да ће остати „заглављено” макар до дуплог кола следеће недеље (Асвел, Ефес), па ће у новој календарској години, пред финално свођење рачуна, Жељко Обрадовић поново да „баждари апарате“.