Ципеле Милошевића велике за Јовановића

Приказао је Партизан још једну бледу игру и поново разочарао навијаче. Спартак је преокретом у Суботици ставио до знања црно-белима да у њиховим редовима нешто опет не штима и да проблеми нису ни близу решења.

Привремени орган на челу са Расимом Љајићем и Предрагом Мијатовићем улио је наду црно-белима да ће криза бити прошлост и да ће тим из Хумске коначно видети светлост дана и кренути у препород. Међутим, титула је опет мисаона именица, а једини човек који је могао да донесе какве такве промене отишао је у сред сезоне. Саво Милошевић је по повратку на стадион Партизана увео ред, рад и дисциплину, успео је да после најубедљивијег пораза у вечитом дербију на домаћем терену (0:4) поврати екипу и унесе јој преко потребно самопоуздање. Евидентно је да Мијатовићу сваког дана искочи нека нова препрека ка „оживљавању” вицешампиона Србије, иако се некадашњи легендарни ас свим силама труди да што пре црно-беле подигне на ноге.

Бивши селектор Босне и Херцеговине је моменат окренуо на воденицу Партизана, везао шест победа у првенству, уз само два нерешена исхода. Један је био против Радничког 1923 из Крагујевца пред одлазак на лигашку паузу, а црно-бели су имали вођство од 2:0, које су гости истопили на крају првог и другог дела игре. Два бода црно-белима откинуо је Напредак (0:0) и показао још једном да је веома неугодан противник за тим из Хумске. Играчи Парног ваљка били су бољи, али нису успели да реализују прилике и тријумфују над Крушевљанима. Ускочио је у ципеле Милошевића његов помоћник, Марко Јовановић. Победе против Радничког из Ниша (3:1) и Железничара (1:0) на тренутак су навеле симпатизере Партизана да верују да је управо он идеална замена и човек који ће моћи да се устали на ужареној клупи црно-белих. Стигла је убрзо опомена, по ко зна који пут у овој сезони континуитет није могао да се одржи. Спартак је био, испоставиће се, непремостива препрека за вицепрвака државе. Иако је Партизан водио голом Немање Николића, преокрет су режирали Стефан Томовић и Војо Убипарип.

Делује да Јовановић нема велико искуство и да је црно-белима потребан тренер са већим си-ви-ем, који је спреман да предводи посрнулог српског великана. Ипак, нико тренутно не жели да се упусти у посао који изискује велики притисак. Помињана су бројна имена попут Владимира Ивића, Славише Јокановића, али и легенде Партизана Саше Илића. Нико од њих није хтео да прихвати позив, свесни су у каквој ситуацији се налази клуб, па ће Парном ваљку бити веома тешко у потрази за тренером који ће у Хумску вратити титулу и мушему Лиге шампиона, која је засад само пуста жеља.