Рафаел Леао између две личности: Геније „на леру”

У свету фудбала много пута били смо сведоци ситуација у којима таленат није довољан да играч постигне највише успехе. Некадашњи португалски фудбалер Рикардо Кварежма сигурно је најбољи пример. Неискоришћени потенцијал због спорне радне етике, међутим, уживање је било гледати га. Права је реткост видети играча који се неће устручавати да дрибла и, на тај начин, подигне публику на ноге. Фудбалски сладокусци жељни су мајсторства и поезије на терену. Један од таквих уметника је Рафаел Леао. Поставља се само питање да ли ће „нумеро уно” Милана успети да се усредсреди на ред, рад и дисциплину, знајући како је прошао његов сународник Кварежма.

Леао је један од најбољих на позицији левог крила. Способност да дрибла, претрчи чуваре и створи прилику за голове готово је ненадмашна. Поседује такав квалитет да може за неколико секунди да преокрене утакмицу. Довољно је само мало изгубити га из видокруга и он ће вас дебело казнити. Звездини дефанзивци су тако нешто осетили на сопственој кожи. Огњен Мимовић био је у налету с лоптом и желео да покрене контранапад српског шампиона, али заборавио је на примарни задатак. Португалац је то искористио, одлично препознао простор који му се нудио, примио лопту у трку и затресао мрежу. У тој акцији показао је сав раскошни потенцијал и због чега су га највећи европски клубови тражили прошлог лета.

Бивши ас Спортинга невероватно је експлозиван. Грађен је као атлетичар на 100 метара. Физичка снага, брзина и агилност омогућавају му да одржава висок интензитет током 90 минута. Ипак, то није случај и у томе лежи проблем. Стиче се утисак да није увек у потпуности ангажован. Против Звезде је у неколико наврата деловао веома незаинтересовано. Губио је лопте и превише грешио, али је извео фудбалско мајсторство које је довело до вођства. Јавно је ове сезоне критиковао Фонсеку, улазио у конфликте са саиграчима, па чак се и причало да ће напустити клуб већ у јануару, међутим, „десетка” је још увек на његовим леђима.

Вратимо се на почетак текста и саму суштину. Леао је играч светске класе, поседује све што модеран фудбалер треба да има, а таквих је мало. Мешавина је прошлости и садашњости, али је веома киван на данашње тактичке замисли и више би да се игра на терену, као што је то некада био случај. Таквим опхођењем ремети статус на фудбалској мапи. Постаје недисциплинован, превелики таленат не жели да слуша инструкције.

По наводима италијанске штампе, Фонсека је „изгубио” свлачионицу и кренуо у отворени рат са играчима. Можемо сви да претпоставимо ко је предводник бунта против искусног стратега. Леао тиме допушта да таленат изветри и никада не досегне максимум, мешајући се у ствари које немају везе с тереном. Још је млад и време је тек пред њим, али тако је фудбалска јавност мислила и за Кварежму, па је изгубила вансеријског талента.