Семинар за обнову тренерских УЕФА А, Б и Ц лиценци привукао велики број стручњака, рачунајући и оне који су до доњег Дорћола скокнули самоиницијативно – само са усавршавањем на уму! Сјајан одзив није представљао изненађење, с обзиром на разноврстан програм и скуп релевантних предавача.
Уз Марка Здравковића, председникa, Милоша Мирковића, генералног секретара ФС Београда, присуствовали су Љубиша Тумбаковић, председника ОФТ ФС Србије, Милош Миљанић, директор ЦЕФТ ФСС...
Уводне речи дао је Милош Веселиновић, а прво у низу предавања одржао је Небојша Милошевић, помоћни тренер у Црвеној звезди, на тему „Трендови и перформансе на нивоу Лиге шампиона“.
Владимир Чепзановић, кондициони тренер белгијске „А“ репрезентације, позабавио се питањем „Управљања оптерећењем у микроциклусу“, др Бранимир Мићовић говорио је о „Улози асистента у савеменом фудбалу“, да би Урош Стевановић, селектор ватерполо репрезентације Србије и тренер Радничког из Крагујевца, кроз интервју са домаћинима, пронашао заједничку нит са наважнијом споредном ствари на свету.
Милан Ивановић, помоћни тренер Казнзас ситија (жене), одржао је онлајн предавање, после чега су Виолета Словић, Невена Дамјановић и Весна Читаковић, учествовале у панел дискусију о значају, развоју и перспективи женског фудбала.
Част да спусти завесу припала је Владимиру Ивићу, некадашњем асу Партизана, а са колегама поделио је тренерска искуства из Краснодара (Русија), Макабија из Тел Авива, Вотфорда (Енглеска) и ПАОК-а (Грчка).
- Ово је мој први семинар да се налазим са ове стране, а тема је везана за офанзивне принципе у игри, којом се као тренер бавим са стручним штабом. Ништа не би било могуће остварити без сарадника, првог асистента Милоша Веселиновића, тренера голмана Христоса Келпекиса и кондиционог тренера Никоса Аманатидиса. Битни су у причи коју радим последњих 11 година, од како сам престао да се бавим професионалним фудбалом – истакао је Ивић.
Фокусирао се на период у Краснодару, а излагање је почео са почетком напада.
- Важна је позиција, јер омогућава да се гради нешто отпозади, као и дефинисање улога играча. Они отварају видове како да се искористи квалитет, а треба се и прилагођавати. Када говоримо о начину, разликујем „кроз“, „около“, „преко“ и „иза“, што су начини за освајање простора.
Све је дочарано видеом, као и кад се Ивић дотакао ситуационе формације, промене стране, ротације, ставке „између линија“ и комбинаторике.
- Све што радимо на утакмици, почиње од тренинга. Све потенцирамо на тренингу, у анализама и дијалогу. Важно је и да се играчи између себе разумеју, да схвате међусобни квалитет. У фудбалу је најтеже направити игру и зато је важно да, пре него што се дође у клуб, сазна квалитет играча, као и лиге, тек онда може да се нађу начини за реализацију амбиција.
Уследио је и пример.
- Нисам радио исто са Краснодаром и Макабијем. Руски клуб био је осми кад смо дошли у паузи, требало је извршити реорганизацију, али и направити резултат. Макаби је с друге стране најтрофејнија екипа у Израелу и притисак је невероватан. Три године је био без трофеја, тако да смо по доласку морали да направимо екипу која може да се бори за трофеј, без великог буџета и играчког кадра. Испред себе имао сам тренера који је био у много иностраних клубова, долазио сам после њега. Славиша Јокановић био је на клупи у Макабију и прво сам њега позвао и питао га „каква је ситуација, какав је клуб, какви су људи“? Све информације биле су битне, а исто сам урадио и у Вотфорду.
На ред је, у предавању, дошла и обрада „последње трећине“ – креирања шанси и реализације. Разматрани су комбинаторика на боку и број играча у завршници, да би Ивић показним ласером „подвукао“ значај индивидуалности и слободе доношења одлука.
- Играч на терену има секунду, две да одлучи да ли ће да шутира, дрибла или уради нешто што не очекује нико... То остављам њему! То је и лепота фудбала, квалитет сваког играча, који у сваком тренутку може да ти донесе асистенцију, гол, победу.
Ивић је излагање завршио примерима који се тичу тренажног процеса.
- Како тренираш, тако ћеш и да играш. То су ми говорили моји тренери и док сам био клинац. Битно је фудбалерима „припремити” главу, тако да се на сваком тренингу стављају у ситуацију као да су на утакмици. Све се потенцира на тренинзима и често понавља, да би могли да одиграју на званичној утакмици. Фудбалери морају да буду озбиљни.
Одговарајући на питања колега, Ивић је открио још неколико детаља.
- Имао сам срећу да сам тренерски пут почео од велике екипе. Имао сам добру генерацију и узео трофеје са младом и првом екипом ПАОК-а, направило се све тако да сам после имао конкретна очекивања и од самог себе, да хоћу да будем у екипама које имају циљ. Онда сам отишао у Макаби, узели смо и ту титуле... А све то причам јер је каријера могла да узме и другачији ток, да сам другачије бирао. У клубовима у којима сам радио су мултимилијардери и прича са њима је увек специфична. Пре него што постигнемо договор, или не, увек сам отворен и увек их питам који су њихови циљеви. Прављење играча, позиција, колико је шта битно... Кажем им и да сам увек ту за њих, 24 часа дневно, седам дана у недељи, да одговорим на свако њихово питање. Не могу једино када водим утакмицу, увек сам спреман за комуникацију, разумем и ако млади играчи треба да се форсирају, можда и продају, али постоји црвена линија. Ја сам тај који одређује ко ће да игра – ставља до знања Владимир Ивић где компромис не постоји, мало пре аплауза колега и краја тренерског дана.
МИЛОШЕВИЋ: НИШТА БЕЗ ВИСОКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ
Небојша Милошевић, помоћни тренер у Црвеној звезди, позабавио се „Трендовима и перформансама на нивоу Лиге шампиона“.
- Ово такмичење током једне сезоне генерише око 3,6 милијарди евра кроз све приходе. Више од две милијарде само путем ТВ права и спонзорства, а државе чији клубови учествују у такмичењу кроз туризам приходују више од 350.000 000 евра. За домаћина финала, процењује се да ће приходовати 50.000 000 евра! Кад се с друге стране говори о нашем делу посла, односно фудбалу, потребно је да постоји садржај који ће донети поменуте цифре. У дану кад смо играли са Штутгартом постигнуто је 40 голова, што је својеврсни рекорд. То је та динамика, оно што публика на стадионима и бизнис хоће да виде. Нема више празног хода, није довољно учествовати, па чак ни направити резултат, тражи се више од тога.
Подвукао је значај ефикасности тренажног процеса који је у згуснутом распореду ограничен. Са акцентом на интензитету, обухваћена је анализа појединих мечева, рачунајући дуел Звезде са Боде Глимтом. Између осталог, подвучен је и значај мотивације, адаптације, односно реакције.
- Кључна ствар савременог фудбала је брзина доношења одлуке. То може играч код којег је пробуђена свест, да разуме садржај и ток утакмице. Неко мора са њим да ради, да га оспособи. Такмичарски фудбал сада тражи високо интелигентне фудбалере и тренере. Без тога ништа.
СТЕВАНОВИЋ: ПРАТИТЕ СВОЈ ПУТ
У форми интервјуа, важну улогу током семинара изнео је и Урош Стевановић, селектор ватерполо репрезентације Србије. Није било тешко направити добру спону између два различита спорта.
- Чули смо током претходних предавања да се тренери деле на велике играче и који то нису били. Нисам имао никакву играчку каријеру, али јесам јединствен тренерски пут, од дна, базичних ствари и млађих категорија, до позиције помоћника. Имао сам част да радим са Ненадом Манојловићем, а прво искуство асистента било је у Партизану, са Игором Милановићем. То ми је показало да сам на добром трагу, да сам за тренерски позив. У првој заједничкој сезони несрећно смо стали у полуфиналу Лиге шампиона, али следећи пут смо је освојили, после 32 године! Кад је Игор отишао, наставио сам самостално да водим екипу, па био асистент Владимиру Вујасиновићу. Паралелно сам се одазвао на позив Дејана Савића, радио у златном периоду српског ватерпола, од 2014. до 2016, кад смо два пута постали прваци Европе, прваци света и освојили Олимпијске игре, први пут од 1988. године.
Све је, каже, ишло својим током.
- Прилике долазе и на вама је да процените када сте спремни да их искористите. Имао сам и среће, Игор је два пута добио суспензију по три утакмице са Партизаном у Лиги шампиона, где је испао велики човек и дао ми да у том периоду сам радим са играчима. Тада нисам имао знања за то, нити искуство, али морао сам да се прихватим задатка. Једна од утакмица била је финале Супер купа Европе, где смо савладали Савону! Видео сам да све има смисла, пратио пут. Променио сам образовање, уписао сам и завршио Факултет за спорт и физичко васпитање, следио је и практични рад... Све је водило до части да будем селектор.
Говорио је, попут колега, о изазовима са којима се сретао, нагласио значај психологије, комуникације и истрајности, али и додао да му је фудбал много ближи него што је можда познато.
- Регистрован сам играч ФК Дивостина поред Крагујевца, испунио сам сан да одиграм две утакмице на травнатом терену, имам асистенцију и пречку, то сам запамтио. Каријера, ипак, није дуго трајала, са 120 килограма нисам могао да учествујем на дужи период.
Присетио се и момената после пораза од Аустралије, на Олимпијским играма. Играчима је тешко пао, али успешно је преброђен - уз помоћ Новака Ђоковића.
- Све се десило спонтано, а како је Ђоковић завршио разговор са играчима од десет, петнаест минута, они су из собе изашли другачији. То говори о значају психолошког аспекта.
ВЕСЕЛИНОВИЋ: КОРИСТИТЕ СВАКУ ПРИЛИКУ
Колегама се обратио Милош Веселиновић, некадашњи адут Црвене звезде и репрезентативац млађих селекција Југославије, сада тренер богатог искуства са терена у Србији, Грчкој, Израелу, Енглеској и Русији.
- Већ сам причао о томе колико је важно да користимо прилике за неформално образовање, да нас не води спољашња мотивација која за циљ има испуњење обавезе, а да се у ствари не налази у унутрашњој побуди особе. Човек који не чита нема никакве предности у односу на оне који не знају да читају. Тако је и са едукацијом - истакао је Милош Веселиновић.
ЧЕПЗАНОВИЋ: НЕТАЧНИ ПОДАЦИ КАО БУМЕРАНГ
Владимир Чепзановић, кондициони тренер у стучном штабу Белгије, где сарађује са Домеником Тедеском, одлично се надовезао на предавање Небојше Милошевића, обрађујући тему „Управљања оптерећењем у микроциклусу“. Скренуо је пажњу да су технолошки напредак и статистика дали нову димензију фудбалу, али и упозорио:
- Дешава се да тренери добијају нетачне податке и умеју да се врате као бумеранг или да погрешно читају тачне податке. Не знају увек шта је колико важно, које параметре да гледају у којим ситуацијама и како да, сходно томе, модификују тренажни процес. Технологија је алат, али кључни део фудбала остају емоција и креативност. Подаци треба да се користе, да вас учине бољим.
Говорио је, затим, о опоравку.
- Наука каже да није важно да ли ће бити слободан дан пре опоравка или не. Најбитније је каква се стратегија примењује при опоравку, а не треба да буде исти за све играче. Морамо да их упознамо, тестирамо и користимо технологију и информације на прави начин.
МИЋОВИЋ: ПАЖЉИВО БИРАЈТЕ ПОМОЋНИКЕ
Доктор Бранимир Мићовић, дугогодишња десна рука Александра Станојевића, доскорашњег шефа стручног штаба Партизана, говорио је о „Улози асистента у савременом фудбалу“.
- Слично као и у Америчком фудбалу, где се иде ка томе да свака линија тима, па и играч добије посебног тренера. Тако се и у нашем спорту трендови све више крећу ка специјализацији и индивидуализацији тренажног процеса. И улога помоћног тренера је битна и сложена, неко је у кога шеф има највише поверења, да има способност да дели сличну визију. Обично су помоћници људи из сенке, док шеф сија и блиста. Наша улога је да шефу омогућимо да буде најбоља верзија себе.
Током детаљније анализе, послао је поруку шефовима:
- Пажљиво бирајте сараднике! Кад су први критеријуми у селекцији пријатељство, рођачки или кумовски однос, обично тај стручни штаб није добро функционисао, нити дуго трајао. Друга је прича кад примарни принцип буде знање из индивидуалне, тимске и групне тактике. Помоћни тренер мора да прати трендове, да буде способан да креира и спроводи вежбе за различите врсте одбрамбених и нападачких прекида, те интерпетира динамику утакмице, предлаже решења, али и спрема и изводи тренинге. Озбиљан практичар користи услове којима располаже, барата софтверским пакетима, филтрира и шефу представља најбитније податке, поседује интердисциплинарна знања. Све с циљем да шефа одмори и омогући му да буде свеж за обављање сопствених обавеза. Ништа, међутим, не вреди ако поред знања не постоје квалитетна комуникација и добри односи са људима.
ИВАНОВИЋ: СТРУКТУРА ПРЕДУСЛОВ УСПЕХА
Милан Ивановић, асистент у стручном штабу ЖК Канзас сити, семинару се придружио – онлајн, преко видео бима. Показао је како изгледа радна недеља, па коментарима уз исечке из игре приближио принципе у нападу и одбрани, на којима се у америчком клубу инсистира.
- Велики је број примера које можемо да прођемо, а суштина је да је важно да постоји структура у раду. У нашем послу нарочито, стварање систематизације је главни предуслов за успех у овом послу – истакао је Ивановић.
ВИШЕ ДЕВОЈЧИЦА НА ТЕРЕНИМА
Део семинара био је резервисан за разговор са дамама, које знају како је носити дрес репрезентације – Виолетом Словић, Невеном Дамјановић и Весном Читаковић.
Наметнуло се питање: колико је женски фудбал напредовао последњих десет година?
- Много тога се променило, пре свега у организационом смислу. Кад смо почињале нисмо имале адекватне услове за напредак, али у сада је много тога учињено – рекла је Виолета Словић.
Невена Дамјановић одговорила из свог угла:
- Последњих десетак година провела сам у Данској, Португалији и сада Русији, могу да кажем да је европски фудбал напредовао. Код нас је, дефинитивно, остао велики простор за побољшања.
Весна Читаковић, легендарна одбојкашица, говорила је колико је за девојчице пут до професионалног спорта захтевнији и тежи.
- Пре 24 године, када се репрезентација пробијала, били смо 131. на свету. Тада смо имали сениоре, олимпијске шампионе и сви су нас упоређивали са њима, али уз одговоран, стручан рад, жељу и анимацију девојчица да се баве спортом, дошли смо у ситуацију да смо данас један од најбољих, најмасовнијих женских споротова.
Надовезала се Виолета Словић:
- Желимо да пробудимо свест код родитеља, да утичемо да мало склонимо децу са друштвених мрежа и схватимо да спорт пружа велико искуство, доноси поштовање и дружење, самим тим доприноси стварању позитивних животних навика.
Весна је дотакла тему маркетинга.
- Ту увек може боље, што се тиче женског спорта. Играли смо финале светског првенства и тек тад се појавио неки мали билборд у Београду...
Невена је дала занимљиву идеју:
- Можда нам недостаје да наше мушке колеге раде на томе да будемо ближи. Када би мушка репрезентација и наша направиле неки заједнички видео, замислите колико би то људи видело. Онда ће нека девојчица да се одушеви, каже „Александар Митровић тренира са Нином Матејић...“
Један од главних закључака био је управо да не треба делити женски и мушки спорт.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
