Различито расположење је у табору вечитих. Док црно-бели славе умерено, црвено-бели, и после првог пораза у сезони, лидери, ставили су на тренутак прст на чело. Јер само неколико дана пре дуела са градским ривалом, Раднички се потрудио да заустави Црвену звезду у походу на пехар у Купу. Неславно је шампион завршио и ову епизоду.
И не бежи ни Ивица Јевтић, тренер Црвене звезде ни играчи од одговорности. Напротив. Свесни су ситуације и чињенице да назад нема, а и нема потребе за тим.
И управо је и од те теме почео разговор Ивица Јевтић, колико год да је тешко, незахвално причати, тражити узроке два тешка пораза.
Како сте?
- Борба. Није исти осећај у стомаку када победиш и када изгубиш. Наишао је такав период да морамо да се боримо и ми у главама, и на терену и тренингу. Онако мушки!
Пад који се десио који нисте желели, испадање из Купа, пораз у дербију, није пријатно, нисте желели да видите а можда је, с друге стране, природно да дође после толико утакмица, после чињенице да сте до суботе увече имали 10 од 10 у лиги?
- Када упоредимо прошлу и ову годину, јесмо прошле имали мање утакмица али отприлике се у исто време десио пад када вратимо филм и сетимо се Ниша у Београду и тај болан пораз. Поклапају се то време са овим временом сад. Дефинитивно се ту нешто дешава. У овом тренутку је дошло баш када смо играли битне утакмице полуфинале Купа и дерби са Партизаном. Јесте болно, јесте стресно али није нешто што се не дешава. Морамо да станемо, да се погледамо у очи и да нађемо решење које ће нас водити кроз будућност и да се сви заједно скупимо када је тешко и пробамо да направимо тај први корак који ће нам олакшати све остале.
Шта мислите да је главни проблем, физички умор, психа, или оба аспекта и како вратити момке на прави колосек?
- Не постоји формула да треба да се уради ово или оно. Једноставно треба и кроз разговор и кроз рад да се дође до решења. Сад нам предстоји Карађорђе, одиграли су меч против Дубочице, успели да се врате после 0:2. Самим тим показали су да су квалитетна екипа. Нама сад ни тај распоред не иде на руку, испадање из Купа па два гостовања против озбиљних противника. Морамо да се боримо и само тако можемо да дођемо до изласка из кризе. Рекао сам у једној изјави пауза која долази после Тополе, добро ће нам доћи да се ментално одморимо. Много смо времена провели заједно на утакмицама, путовањима, састанцима што се тиче анализе, тренинзима. Тако да можда и треба тај одмор, да се зажелимо једни других. Тај меч са Карађорђем, пробаћемо да се мотивишемо и физички припремимо, јер није исто ако се година заврши са победом или са поразом. Ићи ћемо да направимо добар резултат.
Да ли сте уопште и шта рекли играчима после Купа, а шта после дербија?
- Испадање из Купа и пораз у дербију имају већу тежину од других пораза у првенству. Гледао сам да будем што опрезнији у разговорима са играчима јер су и они били емотивно растројени, било им је тешко. И у таквим ситуацијама нисам тражио кривца, нити упирао прстом ко је најодговорнији за то. Играчи су свесни шта су пропустили. Више смо времена трошили на мотивацију и гледање у будућност него што смо се освртали на то што се десило. Имаћемо времена кад се све буде завршило и да исправимо грешке и да се припремимо за све што следи у другом делу.
Остао је још Карађорђе, али како бисте у овом тренутку оценили сезону?
- Причали смо о математици... Пред саму утакмицу са Тополом од 11 утакмица где смо изгубили једну. Јесте најболнији пораз од вечитог ривала, али када се погледају бројке и чињеница тај један пораз у лиги то и није толико страшно. И играчи треба да схвате и ја са њима да то сада не треба да нас деморалише. Десет победа и један пораз треба да нам дају крила да у другом делу првенства осигурамо ту прву позицију и да са ње кренемо у борбу за титулу, у плеј-оф. У купу, одиграли смо две утакмице против Спартака, две против Радничког, једну против Јагодине. И ту смо имали само један пораз и „златан сет“, и опет та математика - пет утакмица и један али тај који се највише рачуна опет боли! Европа, шест утакмица три победе и три пораза на 50 одсто смо. То је једино где можемо да кажемо да је било негативно. Није да тражим изговоре!
Може да куди и да суди и себи и... Али то није у Јевтићевом маниру.
- Не можемо никог да нападнемо иако смо сви ми, свако од нас је могао боље. Полазим од себе. Можда сам могао у појединим тренуцима другачије да реагујем, донесем одлуку. Свако може да тражи кривца у другом. Ако тако будемо кренули, мислим да није добро за екипу, за Црвену звезду. Нормално када је све лепо, сви ћемо ми да се тапшемо по рамену али сада када је оваква ситуација треба да пружимо једни другима подршку, физичку, емотивну, да преточимо у добар резултат у Тополи а за даље ћемо видети – јасан је Ивица Јевтић, који је као и толико пута до сада једино и само искрено причао, без „маски и рукавица“, критике и осуде...
РЕЉА – ПОКАЗАО ЈЕ ЕМОТИВНУ СТАБИЛНОСТ
Руку под руку са татом али са трибина, сваку утакмицу проживљава и већ добро познато лице, и у Спортском журналу, наследник Реља:
- У Купу у златном сету већ на 12:9 за ривала текла је река суза. Али показао је своју храброст сад у дербију. Чим се завршила утакмица дошао је до мене и рекао „тата, нисам заплакао!“. Нема шта, направио је искорак у својим емотивним доживљајима, показао је стабилност – смеје се Ивица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
