Са Симићем на трон, а јуче – растанак!

Најшири осмеси, кад је реч о београдским „прволигашима“ из „А“ групе биће до пролећа 2025. године у Сремчици. Бивши српсколигаш из предграђа завршио је јесењи део првенства на првом месту, освојио је 31 бод, а најближи конкуренти на табели су ОФК Балкан Миријево (29), Велика Моштаница (28), Локомотива (26), Дунав, Т6 Ника Лепушница (25)...

Дејан Симић, амбициозни стручњак, занимљиво и комшија сад већ бившег клуба, задовољно је враћао мисли ка првој половини пређеног пута у борби за пласман у друштво зонаша.

- Сезона је, кад се све сабере, завршена из најлепших снова, међутим, почетак је био лош, јер смо се једва скупили. Претходно првенство Сремчица је завршила на другом месту, за један бод измакла је селидба у Зонску лигу Београда, после напорне и занимљиве трке са Бежанијом. Имали смо десет победа и само један пораз, а новобеоградски Лавови на крају такмичења оверили су прво место и улазак у виши ранг. Отишла су нам седморица, добијали су позиве из српсколигашког и зонашког каравана, било је логично да потраже фудбалску срећу у квалитетнијем друштву.

Прве дане у сениорској каријери, као фудбалер, проводио је управо у копачкама и дресу Сремчице. Тад је екипа из предграђа Београда била филијала Железника и такмичила се у српсколигашком друштву. Дејану Симићу је први тренерски посао био у истој средини, пет година предводио је млађе селекције, а пролетос је дебитовао као шеф стручног штаба сениорског погона.

- Сремчица је одувек била, а такође ће ми остати у лепом сећању, то је моја почетна станица као играчу и тренеру, међутим, коректно смо се јуче растали. Желим да се усавршавам и напредујем у улози тренера, хоћу да направим искорак у каријери и преузмем екипу из вишег степена такмичења. Спреман сам да остварим амбиције, циљ је да пробам нешто више, волео бих да мој драги клуб уђе у другу по реду лигу на територији Београда, мислим на квалитет тимова.

Пре преузимања првог тима Сремчице, Симић је предводио омладинске екипе Бродарца, новобеоградског Радничког и РФК Графичара, сва три тима у елитној лиги Србије. Радио је шест и по година у млађим селекцијама ОФК Београда. Тренерски занат пекао је током трогодишњег рада са млађим категоријама Чукаричког, а уочи повратка у Сремчицу био је директор Омладинске школе Радничког из Обреновца.

- Драго ми је да смо ове јесени били успешни, јер смо се налазили у незавидној ситуацији, кад смо морали да се буквално „крпимо“, а још ми је драже што смо се, како је то обичај да се каже, „скрпили“. Створили смо и уигравали нов тим, на свакој од утакмица имали смо три или четири празна места на клупи за резерве. Повреда капитена Луке Рудана у великој мери је утицала на наше игре, екипа је падала, а у последњем, јесењем колу поражени смо у гостима Т6 Ника Лепушници (0:1). Идентичан пораз имали смо и на гостовању батајничком БСК-у 1925 – у закључку се подсетио Дејан Симић.