Необјашњива је та Партизанова веза са Французима. Често сија налик Граду светлости и периодично ствара хероје достојне величине клуба. По правилу, у Београд се увек радо враћају и са почастима испраћају, налик истинским легендама. Борис Дало, Лео Вестерман, Банџа Си, једног дана Франк Ниликина... Међутим, име Жофрија Ловерња највише пажње привлачи на релацији Азурна обала – Балкан.
Пре више од деценије, интернет је још био у повоју, те је долазак појединаца у таборе вечитих изазивао велику дозу неизвесности. Нису се истог секунда појављивали видео снимци са сијасет невероватних потеза и статистичким параметрима. Једноставно, веровало се у суд тренера, стручног штаба, спортског директора – у случају црно-белих Душка Вујошевића. Стога, ангажовање Ловерња 2012. изазвало је доста полемика, али са данашње тачке гледишта трансфер је био пун погодак.
Жофри је у престоницу Србије стигао из Валенсије са не толико изграђеном репутацијом. По доласку сачекао га је сународник Вестерман и значајно му помогао да црно-белу бајку после кратког времена крунише капитенском траком и епитетом првог странца у историји Партизана компатибилног са значајном улогом.
- Може да се погреши у томе ко је какав играч, али не може у томе ко је какав човек – давних дана говорио је Душко Вујошевић.
У случају крилног центра – грешка није направљена ни на једном пољу. Верној публици екипе из Хумске одужио се са две титуле првака Србије и једном Јадранском лигом, док је клуб Французу подарио препознатљивост на Старом континенту и касније НБА ангажман. Међутим, иако је „доста воде протекло”, 33-годишњак није заборавио дане проведене са Сашом Павловићем, Богданом Богдановићем, Вањом Маринковићем. Уједно, радо би их опет оживео.
- Увек сам говорио да желим да се вратим једног дана у Партизан, а и даље имам исти осећај. Већ сам обавестио све у клубу о томе, али до сада нису показали интересовање. Следећег лета сам слободан играч, тако да – ко зна – заинтригирао је Ловерњ јавност гостујући у подкасту Моцарт спорта пре мање од две недеље.
Идеја се јавила ненадано још пре три године објавом на друштвеним мрежама. Жофри је поставио фотографију алудирајући на титулу АБА лиге 2013, а Давис Бертанс је коментаром: „Да ли да окупимо овај тим опет једног дана?” изазвао лавину реакција. Летонац се тренутно налази у „регионалном комшилуку”, тако да - све је могуће...
Бајке о екипи из Хумске, 211 центиметара високи див великог срца, преносио је и ван граница континента, после избора на НБА драфту од стране Мемфиса.
- Он тренутно игра за један од најпоноснијих клубова у Европи, који има фантастичан програм рада – додао је својевремено Тим Конели, генерални менаџер Денвера, после трејда у Нагетсе.
Ипак, нема сумње да, чак и ако бивши капитен не обуче дрес некадашњег шампиона Европе, увек ће бити у посебном кутку срца верних присталица. Доказали су громогласним аплаузима Ловерњу на синоћном мечу Партизана и Асвела...
„ПАРТИЗАНОВО ДЕТЕ” ЗАИСТА, „ДОБРО ПАМТИ СВЕ“
Река играча протекла је кроз тренерске руке стратега црно-белих, већина њих се опраштала уз нумеру ватрених присталица „Добро памтим све”. Ипак, Жофри Ловерњ се из масе знатно издваја, јер је стварно научио значење понекад и олако изговараних речи.
Пре седам година истетовирао је грб екипе из Хумске на левој руци, чиме је показао да период у Београду никада није заборавио. Уједно, на друштвеним мрежама доста потенцира тетоважу, те је на свакој трећој фотографији малтене у првом плану, док у опису профила и даље поносно стоји „Партизаново дете”.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
