Ако је потребно одабрати једну реч за офанзивно издање ТСЦ-а у одлучујућој утакмици за пласман у нокаут фазу Лиге конференције, против Ное из Јерменије, она би могла бити – блиставо!
Као по обичају, ређали су изабраници Јована Дамјановића квалитетне акције, стварали конкретне прилике, није фалила ни реализација... Међутим, питање је како би се све завршило да Петар Станић није смањио залиху ривала пре полувремена, да би централно место на позорници средином наставка преузео фантастични Ифет Ђаковац. Са два гола и асистенцијом Милошу Пантовићу, потписао је највећи успех клуба, до сада.
Требало је скупити и храбрости... Доста тога преламило се кад је, при резултату 1:3, досуђен једанаестерац за домаће.
- Задужен сам за пенале у екипи и слабо сам га извео... Хтео сам да шутирам по средини, па у последњој секунди променио страну, што је најгоре за играча. Ипак, заслужио сам тај одбитак од голмана, да ми се лопта врати и затресем мрежу. Понело је то целу екипу, камо ли кад смо минут касније дали још један гол и изједначили. Тада смо тек били уверени да можемо да прокренемо – прошао је Ифет Ђаковац још једном кроз кључне тренутке.
Није га било могуће зауставити на терену у другом полувремену. Можда и најбољем до сада...
- Јесте, пресрећан сам. За мене је ово после дебија за репрезентацију БиХ један од највећих успеха и захвалан сам Богу на свему. Сви смо били под притиском, утакмица је била од великог значаја, улог зима у Европи... Вратило нам се, негде смо заслужили. Сада је ушло све оно што није против Астане.
Иако су Бачкотополчани до четири бројали и Лугану, победа у сусрету са Ноом (4:3) била је посве другачија - до крајњих граница тестирала је Бачкотополчане, њихове најверније играче, па чак и „обичне” љубитеље фудбала. Све је заличило на мечеве са Астаном (0:1), Легијом (0:3) и Гентом (0:3), кад се ТСЦ рано нашао у „минусу”.
- У последње време слабије улазимо у меч, поновило се баш као против Гента, да смо већ у 15. минуту губили 0:2. Ипак, показали смо лудачки карактер. Кад су нас многи отписали, ми смо веровали у себе, на крају се исплатило! Поклопили су нам се и остали резултати. У моментима кад је било 4:3 рекли су нам „још један”, вероватно да се не бисмо опустили, али смо на минут до краја знали да је то то.
Славило се и славиће се у Бачкој Тополи.
- Још нас држи еуфорија, вероватно нисмо ни потпуно свесни шта смо направили. Трећи клуб смо који је презимио у Европи, после вечитих... У сваком историјском успеху клуба сам учествовао и баш ми је драго због тога.
То, међутим, још није све...
- Имали смо у петак слободан дан, нисмо се окупљали да пратимо жреб, али смо генерално навијали да нам падну Ирци (Шамрок). Ипак, можемо да се носимо и са Јагелонијом. Пред нама је сад припремни период, имамо времена да се добро наместимо.
Можда и дуел са Легијом, који је још свеж у сећању, може дати назнаке шта ТСЦ чека у наредном евро-тесту.
- Пољаци су познати по томе да су спремни и да доста трче, тако да ће нас сигурно очекивати веома интензивна утакмица. Ипак, бићемо спремни. Кад смо до овде догурали, даћемо све од себе да направимо још један искорак.
Ако се и он деси, наредни ривал био би белгијски Серкл Бриж или управо Легија.
- Уколико прођемо, ко год да нам падне, све је могуће – подвукао је сјајни Ифет Ђаковац.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.