Крај радне недеље, донео је и нова узбуђења у Евролиги за клуб са Малог Калемегдана. Црвена звезда, је у петак увече, у препуној Београдској арени, поново славила победу велике важности, овога пута над Макабијем – 81:73, те се тако вратила на позитиван скор од девет победа и осам пораза.
Нису одиграли изабраници Јаниса Сферопулоса најбољи меч ове сезоне, нису одиграли чак ни близу стандардног нивоа, али је нешто слабији противник, ипак, дозволио црвено-белима да се извуку, после бројних компликација, које су сами себи створили почетком треће четвртине. Нема сумње да би неки озбиљнији ривал радо казнио пропусте српског шампиона и украо победу, али присталице Црвене звезде може да радује чињеница да је главни циљ остварен, те да је нови тријумф додат на евролигашки конто. Иако нису блистали на тимском плану, неки од појединаца Црвене звезде свакако јесу.
Огроман допринос дао је Јаго дос Сантос, који је у последњем периоду потпуно окренуо утакмицу и донео жељени резултат. Омалени Бразилац уписао је 15 поена и седам асистенција, што су неки од његових најбољих статистичких параметара ове сезоне.
Бројне разлоге за срећу и задовољство свим присталицама Црвене звезде дао је и Џоел Боломбој, пошто је одиграо најбољу утакмицу од повратка на терен, после тешке повреде и то управо у ситуацији, када је екипи био најпотребнији. Амерички центар је у дуелу са Поносом Израела забележио 17 поена и шест скокова, те тако био најефикаснији у редовима српског шампиона. Делује као да се некадашњи кошаркаш Олимпијакоса ваљано ужелео игре, после готово два месеца паузе, па да иако, још није у најбољој форми, на суву енергију може да изнесе огроман терет и у многоме помогне екипи.
- Добро је све прошло на крају. Повреда није била толико озбиљна колико смо испрва мислили, али, ипак, довољно тешка да два месеца не могу да играм. Јесу само два месеца, али верујте – мени је све то изгледало као барем четири. Споро су пролазили дани, прво сам био на штакама, па сам после неколико недеља добио ортопедску чизму, да бих сада после опет четири или пет недеља био на терену. Можете само да замислите колико ми се игра кошарка после толике паузе, једва чекам да се вратим у пуну форму, да могу максимално да помогнем – рекао је Боломбој после најбоље утакмице, од тешке повреде која га је задесила у октобру.
Противник можда није био превише атрактиван и инспиративан, поготово узевши у обзир играчки кадар гиганта из Тел Авива, који практично целе сезоне игра без класичног центра и у проблемима је до гуше, али је био по мери за прву праву проверу Американца на Евро сцени – нити исувише јак, нити превише слаб.
- Нису ме противници инспирисали уопште, играо сам за себе, за екипу. Цео фокус био је само на победи и остваривању зацртаног циља. Знам за шта сам способан, ако сам довољно концентрисан. Докле год смо само ми важни и сви се боримо заједно, мало ко може да нас победи, поготово на нашем терену – закључио је Боломбој.
Била је ово победа велике важности, из више разлога… Остварен је нови тријумф и враћен позитиван скор у Евролиги, где је свака утакмица злата вредна и где су разлике између водећих позиција и оних, које не воде никуда у свега неколико победа. Настављен је низ добрих резултата, после краха у Истанбулу, а изграђен је и добар моменат и атмосфера у екипи, пред изазове који предстоје. Први од многих, биће и један од најтежих, а то је савладати вечитог ривала Партизан, у другом овосезонском дербију, а првом у регионалном такмичењу, пошто два љута противника такође воде огромну борбу за превласт на Јадрану.
ПУНО МИ ЈЕ СРЦЕ
Поред веома важне победе, против Макабија, Црвена звезда је, у седамнаестом колу Евролиге, добила нешто много више од тога. Добила је оног старог, правог Џоела Боломбоја, који је у претходних 18 месеци био носећи стуб целокупног система Јаниса Сферопулоса.
Пожртвовано бацање за лопту, лепе блокаде и дефанзивне секвенце, а на другој страни, поени, офанзивни скокови и минијатуре у нападу америчког центра бурно су прослављене на трибинама Београдске арене. Разумљиво је да труд и добар посао буду награђени овацијама, али чињеница да цела хала скандира име и презиме искусног кошаркаша, при његовој самој појави на терену сведочи о невероватној повезаности и љубави између навијача и њиховог најбољег играча.
- Не могу да се одбраним од питања какав је осећај када цела Арена скандира моје име и презиме. Е, па да вам кажем, искрено осећај је невероватан. Тео ми је рекао да навијачи ретко толико заволе неког странца у екипи и остваре такву конекцију, као са мном. Заиста ми је пуно срце због тога и много се лепо осећам овде – каже Звездин центар додајући:
- Мислим да сам то и заслужио, била је ово баш дуга година, много сам радио, узнапредовао као играч и, надам се, донео много срећних тренутака људима блиским клубу. Трудим се да дам енергију тиму, не само поенима, већ и неким блокадама, додатним залагањем у одбрани, али некада само и својом реакцијом или лепом речју и мислим да су наше присталице то препознале и да ме зато и воле – објашњава Боломбој присан однос са навијачком фракцијом црвено-белих.
УЧИНАК ЏОЕЛА БОЛОМБОЈА
17 ПОЕНА
6 СКОКОВА
22 ИНДЕКС

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.