Одлазак последњег од тренера „очева“

У Београду је у недељу у 87. години преминуо Бранислав Муњић (на слици).

Муња, како су га многи звали и знају га по надимку, рођен је 1. јула 1937. године у селу Дегурић код Ваљева. Факултет физичке културе завршио је у главном граду, где је од 1958. до 1974. тренирао атлетику у АК Црвена звезда. Био је репрезентативац Југославије 21 пут од 1961. до 1967. У скоку удаљ лични рекорд остварио је 1962. године (7,49 м). Троскочио је најдаље до 15,18 м. Добре резултате посебно за тај период имао је и на: 100 м (10,8), 200 м (22,1), 400 м (49,7) и скоку увис (1,80 м).

Учесник је Првенства Европе 1962.  (7,01 м у квалификацијама). Са штафетом 4 x 100 м два пута је рушио рекорд државе, а првак је био у три наврата у скоку удаљ. Вишеструки је шампион Србије.

Као професор физичке културе почео је по престанку такмичарске каријере да се бави тренерским послом. Оно што статистика не може да забележи, а што ће његови пулени увек памтити и спомињати, јесу Муњина људскост, одмереност и праведност. Те одлике, као и увек усправно држање са својих 1,83 м и 74 кг (није се мењао грађом до краја живота), учинили су да добије надимак Гроф од Дегурића.

Са спринтерима и скакачима удаљ и троскок: Владимиром Богдановићем, Дејаном Врањицаном, Александром Ђорђевићем, Душаном Живићем, Милорадом Јованчевићем, Сретеном Котарцем, Томиславом Кукином, Стеваном Лазићем, Игором Лудвигом, Ненадом Михајловићем, Александром Микићем и другима, остварио је успехе, који су допринели да Црвена звезда буде толико моћна да на Екипном првенству Југославије има две екипе и да освоје прво и друго место.

Никад нису могли од њега да чују тешку реч, већ само бодрење, које им је развијало осећај да увек могу боље, а тако је и било. Кад би се љутили сами на себе, само би им рекао своје чувено и умирујуће, два пута узастопно: „Добро, добро“ што је значило – све је у реду, идемо даље.

Исте охрабрујуће поруке могле су да се чују од других тренерских асова тог времена: Миодрага Живковића, Божидара Јанковића, Милије Јоцовића, Александра Маринковића, Александра Миленковића, Александра Обрадовића – Бамбија и Драгана Петровића.

Муња је последњи из те плејаде тренера, који су ученицима били попут очева. Једна велика епоха клуба је завршена.

Од његове супруге Светлане и кћерке Браниславе сазнали смо да испраћај на кремацију на београдском Новом гробљу почиње у суботу у подне.