Зубаиру једини на нивоу, Грималдо највећи промашај Партизана

Предраг Мијатовић, члан Привременог органа Партизана, је у прекјучерашњем обраћању медијима поставио питање бившој управи, по ком критеријуму су доводили играче. Парни ваљак је минулог лета ангажовао чак 12 новајлија и потрошио близу четири милиона евра, међутим, спортски сектор се клуба се није прославио.

Наиме, црно-бели су у овој сезони испали из квалификација за сва три европска такмичењима, док су из шампионске трке испали још у августу, а тренутно имају 17 бодова дефицита у односу на највећег ривала.

Од 12 Партизанових аквизиција минулог лета, Ибрахим Зубаиру једини је оправдао очекивања, иако није био у првом плану, с обзиром на то да је дошао из другог ранга српског фудбала.

Младом интернационалцу из Гане било је потребно време да се адаптира на нову средину, али кад је Саво Милошевић сео на клупу Партизана почео је да пружа добре игре у континуитету. Зубаиру је у јесењем делу шампионата постигао седам голова и уписао четири асистенције.

Највећи промашај Парног ваљка у претходном прелазном року је Жоао Грималдо. Перуанац је дошао у Хумску за 1,3 милиона евра и тако постао трећи најскупљу играч Партизана после Умара Садика и Сејдубе Суме.

Међутим, Грималдо на црно-белој страни Топчидера није показао апсолутно ништа, одиграо је 10 утакмица и статистичке колоне поред његовог имена су потпуно празне. Повремени репрезентативац Перуа је последњи пут крочио на терен 24. новембра у дуелу са Напретком, а након дуела са клубом из Крушевца није се нашао ни у протоколу.

Некада је Партизан доводио најбоље играче из осталих клубова најјачег ранга српског фудбала, али та времена су се, очигледно променила, па су црно-бели дрес задужили резервисти Војводине и Спартака – Милан Лазаревић и Марко Керкез.

Бивши десни бек Старе даме из Новог сада имао је прилику да се прослави у дуелу са Гентом, кад је пропустио зицер и шансу да вицешампиону Србије врати резултатски егал.

Након дуела са Белгијанцима и треће елиминације Партизана у борби за групну фазу неког европског такмичења, углавном је пратио утакмице са клупе, с обзиром на то да је Александар Филиповић зацементирао место десног бека.

Марко Керкез није ни добио праву прилику да се докаже, јер је одиграо свега пола сата против убског Јединства и кад је требало да буде стартер у наредном колу против нишког Радничког, Саво Милошевић је поднео оставку и бивши десни бек Суботичана није добио место ни на клупи.

Марио Јурчевић је имао много успона и падова у игри током минуле јесени, као и готово сви фудбалери Партизана, али како је сезона одмицала тако је Словенац почео да пружа све боље партије, посебно у офанзиви, с обзиром на то да је уписао две асистенције у окршајима са Чукаричким и нишким Радничким.

Стефан Ковач је, такође, играо најбоље док је Саво Милошевић био на клупи Парног ваљка и успео је да постигне три гола и упише две асистенције. Али, Марко Јовановић је одлучио да пружи шансу млађим везистима, конкретно, Димитрију Јанковићу, па на последњих пет мечева није имао никакав учинак.

Од свих новајлија најстандарднији био је Кервин Аријага. Репрезентативац Хонудраса је скоро половину мечева морао да игра на позицији штопера и до дуела са Спартаком добро је обављао посао у тандему са Михајлом Илићем. Међутим, у Суботици је био кривац код оба гола и поклонио победу Голубовима.

Након тог меча Аријага је изгубио место не само у стартних 11, него и у протоколу, због како је Марко Јовановић рекао дисциплинског прекршаја какав није видео у каријери.

Прва полусезона у Хумској за Нихада Мујакића била је прави ролеркостер, од стандардног штопера, до клупе, па до позиције левог бека на којој се најбоље снашао.

Папе Фурер је дошао у Партизан као резерва резервног тима Лиона и углавном је добијао шансу са клупе.

Михајло Илић и Ђорђе Јовановић су заслужили прелазну оцену у досадашњем делу сезоне, али некадашњи Партизанови ђаци су се вратили у клуб у којем су поникли само на позајмицу, тако да ће црно-бели већ наредног лета морати да пронађу њихове замене, уколико не буду откупили уговор од Болоње, односно Базела.

Такође, Партизан има играче попут Јонг-Џун Гоха и Натана де Медине, који заједно са Грималдом улазе у категорију највећих промашаја у историји славног клуба из Хумске.