Бараћ: Тајна је у систему, колико год та реч била излизана

Позив у национални тим за мене је био велика част, изјавио је тренер кошаркаша Меге Марко Бараћ, који је од средине новембра део стручног штаба Светислава Пешића у репрезентацији Србије.

Бараћ (35) је најмлађи тренер у АБА лиги. Он већ трећу сезону са великим успехом води Мегу, која је најмлађи тим не само у регионалном такмичењу већ и у Европи.

- Увек сам се трудио да мој развој буде постепен и праћен преданим радом, да иза свега тога постоји квалитетна подлога. Тако се моја каријера одвијала до сада и зато ми је веома драго да је уследио и тај корак и позив да постанем члан стручног штаба наше сениорске репрезентације. Био сам поносан и, да будем искрен, једва сам чекао новембарски ФИБА прозор да будем део државног тима - објаснио је Бараћ.

 Марко је својевремено као помоћник Дејана Мијатовића са млађим репрезентативним селекцијама освојио три медаље - две бронзе са младом и јуниорском репрезентацијом на Европским првенствима, и сребро на Светском шампионату за играче до 19 година.

- Захвалио бих се свима који су јавно препознали неки квалитет у мени - одговорио је Бараћ на питање како реагује на комплименте старијих и искуснијих тренера који су оставили упечатљив траг у европској кошарци. - Мислим да је то и потврда да начин на који мој тим игра кошарку има смисла. Свима је познато колико је легеднарних тренера ова земља дала, а ову игру сам учио управо од свих њих и зато ми је то велики подстрек за даљи рад. Међутим, морам да кажем да поред похвала понекад постоје и критике и зато се увек трудим да будем чврсто на земљи и да верујем у свој рад и идеје.

Бараћ је играо кошарку у првом тиму Суперфунда, а потом је у тренерске воде ушао са 19 година.

- Као млад играч сам са тренерима и саиграчима имао однос који је људима у клубу одавао утисак да бих могао да се бавим тренерским послом. Такви коментари само су ми додатно улили самопуздање, јер сам већ од јуниорских дана почео да озбиљније пратим рад тренера и да се припремам за тај неки будући позив. Врло рано сам био свестан да сам неки играчки потенцијал достигао прерано, да сам се рано развио у физичком смислу и да те моје физичке карактеристике неће бити довољне за највише домете. Иако ми се играла кошарака, брзо сам пресекао. Једног дана само сам спаковао спортску опрему у торбу, отишао на поподневни тренинг, поздравио се саиграчима, поделио им ту опрему и пожелео им срећу. Исто вече сам набавио неколико основних тренерских алатки као што су штоперица и пиштаљка и појавио се на тренингу кадетске екипе Суперфунда и након тога више није било никакве дилеме - додао је Бараћ.

После Суперфунда је отишао у италијанску Ортону, а потом се вратио у Србију где је са Торлаком и екипом земунске Младости бележио одличне резултате.

Бараћ је затим био помоћни тренер у Игокеи, са којом је освојио три титуле шампиона Босне и Херцеговине и два национална Купа. У сезони 2022/2023. сео је на клупу Меге.

- У овом послу није успео само онај који није издржао. Неуспеси морају да се прихватају као лекције, као својеврсна школа. Од склапања тог тима у лето 2022. године и почетка припрема имали смо заједничку идеју, гурали смо у истом смеру и то је доста добро изгледало што се тиче начина рада, напретка играча и поделе улога у тиму, у смислу давања највеће одговорности најталентованијим, уједно и најмлађим играчима. Али, није било лако побеђивати у то време. Међутим, оно што мора да се напомене и што мора да буде лекција за многе је да су ми људи из клуба указали безусловну подршку. То је било велико поверење, али уједно и веровање у сопствени избор и заједнички рад. Све то се на крају исплатило. Сезона се окренула, у другом делу забележили смо девет победа од 10 утакмица и играли плеј-оф.

Екипа Меге је клуб, који је ван америчког континента дао највише драфтованих играча у НБА лигу - чак 16.

 -Тајна је у систему, колико год та реч била излизана, али заиста је тако. Тајна је у томе да сви људи који су укључени у тај процес имају исте циљеве. Тимови су сваке године практично нови, а сви знамо колико је у овом спорту тешко направити успех када се играчи менају. И не само што су нови, него су и тимови све млађи и то не представља лак посао. Међутим, нико од тих играча није у Мегу залутао. Сви су они ту зато што су препознати због своиг талента и потенцијала.

На најодговорнијим местима у клубу раде људи који и текако знају свој посао и који беспрекорно спроводе цео концепт, истакао је тренер Меге.

 - Оно што је можда и најбитније, а то је да постоји јасна идеја на који начин Мега требало би да ради, како би требало да игра и који су основни принципи који се не мењају, да млади треба да добијају шансу, да морају да имају право на грешку, да се на свакој утакмици иде на победу и да се направи систем игре и тренинга у коме њихови квалитети и таленти могу највише да дођу до изражаја.

Концепт јединствене и специфичне методике рада у Меги доноси све више бенефита српској кошарци. У прилог томе најбоље сведочи чињеница да су у репрезентацији Србије на Олимпијским играма у Паризу, где је освојена бронзана медаља, играла чак петорица играча која су стасала и играчку афирмацију стекла управо у Меги - Никола Јокић, Василије Мицић, Филип Петрушев, Никола Јовић и Урош Плавшић.

- И највећим противницима Меге постало је јасно колико је овај клуб постао значајан за српску кошарку, јер у највећој мери негује младе играче. Огроман број тих младих играча у Меги и сада представља будућност националоног тима. Када би постојало више средина налик овој, мислим да би наша кошарка од тога само профитирала.

Бараћ је подсетио да је рано кренуо у тренерске воде.

- Кренуо сам врло рано у тренерске воде и самим тим врло рано дошао до тог броја сати који су поребни да би у некој вештини достигао задовољавајући ниво. Трудим се да свакодневно учим и то од успешних људи из различитих области. То није само кошарка и не нужно само спорт. Кроз године бављења овим послом дошао сам до неких закључака и истина, трудим се да правим паралеле и нађем сличне ситуације у другим областима у животу.

Детаљније је појаснио своју тезу.

- Волим да гледам фудбал и да пратим рад фудбалских тренера. Ствари које су најбитније, када је тактички део посла у питању у кошарци, као што су дефанзивна транзиција, обезбеђивање поседа, стварање бројчане или квалитативне предности на одређеном делу терена су исте такве и у фудбалу. Понекад смо ми тренери толико у свакодневном послу да не можемо да разликујемо шта су истине, а шта заблуде које су распострањене у нашем спорту, али када видиш да у фудбалу важе исти или слични принципи за које мислиш да су битни и у кошарци онда постаје кристално јасно да је то истина.

Бараћ је изјавио да не крије да се труди да много учи из искуства других.

- Свако је скуп онога што је негде видео, чуо или прочитао. Зато треба бирати садржаје којим ћеш да се обогаћујеш у сваком смислу кроз уметност, литературу... Оно што ми у последње време привлачи пажњу су биографије успешних привредника, људи из света бизниса и других области, који су били иноватори односно људи који су имали велику жељу да се у неком послу докажу и остваре успех. Сви они су негде делили огромну страст према свом послу, исту онакву какву ја гајим према кошарци и зато се трудим да упијам та њихова искуства. Сматрам да су сви они имали само једну велику жељу, као уосталом и ја да постанем тренер, и на неки начин постали смо њоме опседнути.

Највише га у раду чини срећним сам процес до остварења неког циља.

 -То може да буде микроциклус, када је нека утакмица у питању, или дугорочни циљ када се реч о напретку тима на крају сезоне у односу на почетак или индивидуалном развоју играча. Све што обухвата те процесе и тај рад треба да буде уживање. У овом послу постоји пуно притиска, а тај притисак никада не сме да првазиђе и надјача количину уживања и љубави у тоим целом процесу.

Затим је говорио и о циљевима Меге у овој сезони.

- Пре свега, да се заборави прошла сезона која је била историјска. То није лако. На многе ствари у спорту генерално не можеш да утичеш, а то су квалитет лиге, квалитет противника, буџет. Међутим, оно на шта можеш да утичеш јесу сопствена очекивања. Ми нисмо желели да будемо нереални и робови неких очекивања која се сама по себи намећу. Определили смо се да будемо скромни, да шватимо да смо прошле године имали среће и знања да избацимо огроман број играча који су направили искораке у својим каријерама и да сада на њихова места долазе моци који имају своју причу, своје квалитете и мане и да негде све паралеле треба да престану да се повлаче - рекао је Бараћ.

На крају је истакао да је Мега поставила реалне циљеве.

- Из те скромности и реалности поставили смо себи реалне циљеве које није лако достићи, а то је да играмо оно што ја волим да кажем 'мега кошарку'. То је начин игре који смо успоставили, да се игра у великом интезитету на оба краја терена, да се игра брзо и модерно, односно кошарка која ће нам са овом екипом дозволити да будемо равноправни са свима и да сваку утакмицу играмо да победимо. И за крај, оно што је најбитније, а то је да се из таквог начина игре - закључио је Бараћ.