Да сте пре 40 и више година у некадашњој Југославији уз опис тренерске личности не изговарајући његово име и презиме написали – посебан, захтеван, предан послу, помало „тежак”, директан, такав да ће на крају увек истерати своје – не постоји фудбалски човек који не би само одмахнуо руком, у смислу да је то лако, и рекао – Томислав Ивић. Све набројане особине или карактерне црте, истина на другачијем нивоу фудбала у земљи, могуће је наћи и данас. Потребно је да додате само једно велико слово С. Томислав С(Ивић) није у својој каријери водио великане као што су Хајдук, Ајакс или Андерлехт, али тамо где је био морало је да буде по његовом, тако или никако. Пре скоро три године први пут долази у Нови Пазар, како се тада говорило, на пропали излет. Док се лупило дланом о длан као последица два узастопна пораза стиже и вртоглавица. Да ће се извући из „коме” тад је веровао само он, и гле чуда, преко баража оставио је Плаве у Супер лиги. Августа ове године вратио се тамо где је почео његов други тренерски живот. Стручњак изразито бритког језика на крају актуелне полусезоне оставио је Нови Пазар на десетом месту.
Кад сте први пут стигли у клуб пред вама је била немогућа мисија. Каква је садашња?
- Реч је о две потпуно различите мисије, а једнако тешке. Екипа из 2022. била је од свих отписана, али је имала карактер. Заједништвом је немогућу мисију претворила у могућу. Садашња ситуација је другачија. Дошао сам после три везана пораза улетевши у изузетно тежак распоред. Лига је данас јача, а наш избор, што је баш интересантно, мањи него што је био тада. После непуна четири месеца рада могу с правом да кажем да Нови Пазар игра интересантан фудбал, с тим да нисмо поентирали у неколико случајева кад је требало. Четири победе смо испустили, а да притом нисмо узели ни бод. Кад се све то има у виду то што смо у средини табеле значи да нам је ту објективно и место. Нијансе су у питању што нисмо неко место боље пласирани. Сад треба задржати ово што имамо од играча и састав допунити са још тројицом или четворицом. Не више.
Јесте ли у претходном периоду чешће себи у браду говорили – погодио сам тренутак у којем ћу поново доћи или шта ми је ово требало?
- Ово друго. Не у смислу да сам погрешио клуб, него због тешких услова за рад. Кад крену да падају кише и снегови одмах смо хендикепирани. Главни терен је изванредан, али ми на њему тренирамо само једном недељно. Још нас казне да играмо без публике, све су то отежавајуће околности.
Постоји ли другачије решење од садашњег кад говоримо о бројним кажњавањима Новог Пазара?
- Наравно да постоји. Потребна је само добра воља. Несхватљиво је да се годинама ово ради клубу. На свакој утакмици било би минимум 5-6.000 гледалаца. Кукамо како их немамо на стадионима, а тамо где их има тај клуб кажњавамо. Не разумем тај део. За проблеме који су евидентни мора да постоји решење и оно треба да буде другачије од овог које имамо.
Нови Пазар заузима посебно место у вашем срцу. Зашто?
- Овде сам први пут дошао после дугих пет година апстиненције у коју ме је отерао тадашњи први човек ФСС Славиша Кокеза. Нови Пазар ме се први сетио и позвао. Дао ми је шансу коју сам искористио вративши поверење и других клубова. Сад је то било пресудно што сам опет дошао у Пазар, а не на неко друго место. Сутра да добијем отказ остајем увек захвалан људима из клуба. Био сам њихов морални дужник, сад сам им узвратио за коректност, па смо 1:1 по том питању.
НЕПРАВЕДНЕ СМЕНЕ ТРЕНЕРА
Шта вас највише нервира у нашем фудбалу?
- Не само у фудбалу него и у животу кад се нешто жели спровести на силу. Да, нервирају ме честе и апсолутно неправедне смене тренера
Расим Љајић је био и остао синоним за ФК Нови Пазар. И пре активирања у Партизану отишао је из клуба после неких не баш лепих дешавања. Да ли сте имали контаке са Љајићем и шта нам можете рећи о њима?
- Само смо два пута накратко разговарали. По једном у првом и другом мандату. Први пут то је било пре скоро три године након пораза од Црвене звезде у Београду (П.С. 5:0). Тада ми је рекао да нисам ни за шта крив и да је клуб тај који је направио грешку током припрема и у одабиру играча. Није ни он веровао да можемо да останемо у лиги. Рекао је и то да остајем да радим до краја. Сећам се да сам га питао, па што сам долазио, да испаднем! На то ми је узвратио контрапитањем, како могу да помогнем? Кад сам казао како, он је то и урадио. Остало је историја. Други пут смо се срели на стадиону пар дана по мом другом доласку у клуб. Интересовао се како видим екипу и понаособ сваког играча. Био је то интересантан разговор чије детаље држим за себе.
Многи би рекли, лако је Сивићу кад има Адема Љајића. Шта кажете на то?
- Нека дођу, пробају и виде колико је то лако. Да разјасним, Љајић је светска легенда и чудо од играча. И пре него сам помислио да ћу доћи у Пазар рекао сам да је најбољи играч лиге. Драго ми је да му је то признање и уручено, и то потпуно заслужено. На теренима где тренирамо њега треба анимирати на рад и на групу испред које је играчки поприлично. За сваки тренинг сам се спремао с циљем да му држим пажњу. Сви знамо шта је све прошао у каријери и какве је тренере имао. Морате тако јер је то једини начин да од њега добијете то што он има. Мислим да сам успео и срећан сам због тога. Уосталом, рекао је једном приликом да је играо овакву дефанзиву још би био у Италији. Да му је било интересантно на тренинзима могло је много пута да се види у утакмицама. Против Војводине направи спринт од 70 метара и уклиза, исто то понови и у Панчеву. Кад сам то видео знао сам да смо пронашли заједнички језик. До неба сам му захвалан што је носио екипу. Опет, било је и дана када му није до тренинга, па добије три или четири слободна дана. То њему и припада јер када дође утакмица он је увек на максимуму.
Ваше екипе играју у системима који им највише леже. У случају Новог Пазара то је 4-2-3-1. Коју двојицу играча из Супер лиге би највише волели да видите поред Љајића.
- Ништа не бих мењао, значи Месаровића и Антвија. Љајић и Месаровић су сјајан тандем и у сваком тиму који бих водио играли би један поред другог.
МЛАДИМ ТРЕНЕРИМА ТРЕБА МЕНТОР
Како гледате на оно што тренери дају нашем фудбалу?
- Одрастао сам у времену у којем је резултат био најбоља и једина препорука. Данас није више тако. Младих и талентованих тренера имамо, али о именима не бих да се не схвати погрешно. Није млад толико, али бих похвалио Зорана Васиљевића. Добар је човек и посвећеник посла. Једно време га није било на главној сцени, а препородио је игру ИМТ-а показавши да заслужује да има посао. Недавно сам разговарао са једним председником клуба који има младог и талентованог тренера. Изнео сам му мишљење да таквом тренеру треба довести ментора. Био би то неко ко тренутно нигде не ради, а по годинама је доста старији од мене. Био би му десна рука, а млади тренер би сигурно дуже трајао. Кад уђете у слепу улицу, што се дешава, много је лавирината па се може десити да брзо нестанете.
Остајете ли у Новом Пазару?
- Уговором сам везан до лета. Свима је добро познато колико зна да буде турбулентно у Новом Пазару. Круцијално је да видимо ко иде и да ли Адем Љајић остаје.
Значи ли то да је ваш останак директно везан за Љајићеву одлуку?
- Није. То кажем зато што треба на време да се зна његов статус. Овај тим је тако формиран да је све наслоњено на Адема. Захвалан сам му за све што је урадио за клуб, тим и за мене. Уколико остане биће то прича каква је била и до сада уз неки мали додатак. Деси ли се да оде онда брзо морамо да се спремимо за варијанте Б и Ц – закључио је Томислав Сивић.
У МАЂАРСКОЈ СУ СЕ НОВИНАРИ ГУРАЛИ ЗА МЕСТО НА МОЈИМ КОНФЕРЕНЦИЈАМА
Ваше конференције за новинаре, нарочито уочи утакмица, никада нису досадне. Умете да будете оштри, духовити и иронични. Јесте ли увек били такви или вам наша фудбалска стварност даје материјал за наступе који никога не остављају равнодушним?
- Све што изговорим не излети случајно. Не волим ништа што је сувопарно, стерилно и шаблонски. За мене утакмица почиње конференцијом. У Мађарској су се гурали за место на мојим конференцијама. Кад сам освојио куп са Кечкеметом финале је било са Видеотоном, у то време моћним као што је данас Ференцварош. Тренер им је био др Ђерђ Мезеи, иначе и инструктор УЕФА. Он је тамо као бата Ђора код нас (П.С. Милован Ђорић). Три месеца пре утакмице сам из дана у дан у штампи говорио да добијамо тај меч. Довео сам Мезеиа до стадијума да зидове свлачионице излепи исечцима с мојим новинским изјавама. Још избаци све Србе из екипе. Победио сам га и пре него је утакмица почела. А однос две екипе је такав, да приближим, као кад би Јединство из Уба победило Звезду, тим не мислим ништа лоше да кажем о Јединство. Кечкемет је после 97 година ушао у елиту, исто као и Убљани који први пут играју Супер лигу. Знате, ја ту идем на своју штету, јер људи код нас не разумеју суштину мојих изјава и хумор који њима провејава. На тај начин циљано подижем морал својих играча. Тако са њих преузимајући га на себе скидам 200 кила терета. Приватно сам потпуно другачији.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.