Терзић: Свако воли да буде селектор своје земље!

Од краја Олимпијских игара у Паризу, заправо неславног завршетка турнира женске репрезентације Србије, сребрне из Рија, потом бронзане из Токија, владарки планете које су се у Граду светлости опростиле у четвртфиналу поразом од будућих шампионки Италије, било је јасно да нешто мора да се мења. И већ тада је обелодањено да тадашњи италијански стручњак Ђовани Гвидети који се баш и није прославио на кормилу најтрофејније репрезентације, српског бренда, практично и растао, завршио посао са „плавом четом”.

А једно име увек је било ту, иако је званично још увек био под важећим уговором са женском екипом Русије – име Зорана Терзића, најбољег тренера у Европи, по броју трофеја тренера без премца у Србији.

Али, у тим тренуцима ни Терза није желео ништа ни да потврди ни да негира из поштовања према двема Федерацијама српској и руској, чекао се коначан и договор и одговор.

Тада је само уследила молба, а на позив из Спортског журнала и питање да ли је тачно:

- Молим те, немој још ништа да пишеш, није ништа ни завршено, треба да причам са људима и овде из Савеза и са Одбојкашким савезом Србије. Да сачекамо.

И прошло је рецимо три месеца од тада.

И ево га - 26. децембар 2024. за поштоваоце и рада Зорана Терзића, свих успеха сениорки наше земље и његових, а трајали су пуних 20 година, од првог уговора 2002... Зоран Терзић од јуче, званично је потврђено из ОСС је селектор светских првакиња и то до краја 2028. године!

Из Русије, из Казања где Терзић са првакињама у дресу Динама и даље влада у првенству (15-15, 45 бодова) са већ два пехара у руци – Суперкупа Русије и Купа легенди, а 29. овог месеца игра и за трећи, финале Купа против Лењинградке – јавило се добро познато лице Зоран Терзић, и у разговору за Спортски журнал потврдио доста ставки, неке ипак треба да сачекају, али искрен је био као и увек.

Уз констатацију да се само вратио на добро познато место где ће битисати до краја 2028. године Игара у Лос Анђелесу, у свом стилу је почео Зоран Терзић:

- Код нас увек постоје две ствари које се дешавају, две приче и обе су супротне, а гласе једноставно, или је враћање на место успеха као сјајно или само сарма која ваља подгрејана, а шта ће бити од то двоје видећемо. Шалу на страну… То је прича која је почела још од Париза. Искрено се надам, верујем да ће девојке као и до сада са максималном енергијом, жељом и мотивом играти за репрезентацију. Као што је то био случај до сада. Ако тако буде, мој посао ће бити много лакши. Неће бити проблема да играмо добру одбојку, а за колико ће бити довољно, видећемо.

Чекао се заправо тај коначан договор и са федерацијом Русије, решавање уговора, па добро познати потпис и „печат” са Србијом:

- С Русима смо брзо нашли заједнички језик. Одавно су рекли ако селекција Русије на игра међународне утакмице, а то је доста дуго на снази, имам могућност кад год пожелим да променим репрезентацију. Е сад и они су имали не услов, али рецимо жељу. Да не мењам руску, за италијанску, немачку, француску или не дај Боже, америчку. За селекцију Србије, нема проблема. Оног момента када је уговор истекао, а видљиво је да Русија неће још неко време сигурно играти, једноставно смо направили договор да раскинемо ту нашу сарадњу.

Додао је враћајући се на планетарну смотру у Паризу и време када су већ почели разговори са Одбојкашким савезом Србије:

- У то време већ је кренуло све, после Олимпијских игара у Паризу, то што Савез и сви остали нису били задовољни како је изгледало. Мислили су да је најбоље решење да врате мене. Да ли су погодили, видећемо – расположен је Терзић, који је заједно са „својим грацијама” 2006. године и бронзе на СП у Јапану, па од 2009. сваке године доносио макар по једну медаљу!

Да ли је тачно да сте преузели и улогу тзв. координатора свих женских селекција, да ћете уз сараднике водити бригу и томе?

- Генерално да, такав је договор да учествујем максимално у томе да пробамо да направимо неку причу да то функционише на прави начин. Наш Савез је заиста, морам да кажем, врло паметно то решио! Видећемо колико и како ћемо и то поглавље решавати. Такву ствар радили смо у једном периоду мог претходног мандата. Прави се не нова репрезентација, али једна добра база за наредни период. Наравно да то не може да заживи за годину дана, биће потребно време, али битно је да смо сви на истом задатку.

Управо о првом и главном задатку?

- Односи се управо на поменуте младе играчице од којих би требало да добијемо праве наследнике ових које се повлаче. И јесте нам то примарни циљ, да јуримо, покушамо да направимо најбољу екипу за следеће олимпијске игре.

Шлагворт, поменули сте повлачење играчица и долазак нових, конкретно имена?

- Видећемо, незахвално је и не бих о томе. Имаћемо оне које су се опростиле, па оне које су најавиле да ће се опростити, поједине које нису ништа најавиле, а можда размишљају. Има свега и свачега, разговараћемо и видећемо која жели. Када то решимо у наредном периоду, а поразговараћу са сваком од њих, слика ће бити јаснија, а и каква је ситуација.

Стручни штаб?

- Нисам ни ту сто одсто сигуран. Требало би ба остане сличан као што је био пре. Али, да ли ће доћи до мањих или већих промена, не знам.

Како доживљавате све ово, утисак, емоција, сигурно и позитивне вибрације пре свега одбојкашке и спортске јавности?

- Мени је осећај прелеп. Свако воли да буде селектор своје земље. Што се тиче позитивних вибрација да ме неко не схвати погрешно, резултат је тај који одређује мишљење јавности и свих других, како се води репрезентација и како тренер води свој посао. Код нас је увек било тако, не треба размишљати или правити проблем око тога. Видећемо. Сигуран сам да има оних којима је драго има и других логично, као и за све у животу. Ако би резултати били како треба, све би било у најбољем реду, у противном... Али то је наш посао, наша судбина.

Када долазите у Србију, када ће се знати нешто прецизније, договори, консултације, планови?

- Консултације и договори почињу од сутра – тако је зборио и остао доследан у ставу Зоран Терзић и одмах по освајању медаље на великом такмичењу, да нова утакмица почиње одмах наредног дана.

Прецизирао је:

- До маја ћу сигурно једном доћи накратко у Србију, а потом у време које је увек било резервисано за припреме репрезентације – истакао је маестрални Зоран Терзић, кога очекује једно потпуно ново путовање до те 2028. године, можда са новим лицима, можда неким познатим, али сигурно са старим амбицијама – успесима и медаљама. Математика је јасна – то је Зоран Терзић, то је женска репрезентација Србије када је он води!