Завршен јесењи део сезоне као наредну тему у домаћем фудбалу намеће трансфере у зимској паузи. У 2025. години, ипак, биће мало другачије због учешћа Црвене звезде у Лиги шампиона, те ће српски шампион тек после дуела са ПСВ-ом и Јанг бојсом моћи да размишља о новим доласцима, али и одласцима којих ће сигурно бити. У жижи интересовања налази се Андрија Максимовић, који је ове сезоне доживео тоталну експанзију и брзо изборио место стартера. Игре у вечитом дербију и Лиги шампиона, нису прошле незапажено, о чему је говорио и генерални директор Звездан Терзић, па ће седмоструки узастопни првак Србије моћи да очекује уносне понуде за момка рођеног 2007. Поред њега, на излазним вратима могли би да се нађу Насер Ђига и Шериф Ендиаје, а Звезда би до краја зимског прелазног рока могла да заради највећу своту новца у историји.
Претходне сезоне су Коста Недељковић и Јован Мијатовић Црвеној звезди донели нешто више од 15 милиона евра. Талентовани десни бек црвено-белих је отишао у Астон Вилу за 7,6 милиона евра, док је перспективни нападач завредео пажњу „Сити групе” и у Њујорк отпутовао за осам милиона евра. Такође, Стефан Митровић се 1,3 милиона отиснуо у Италију и обукао дрес Вероне.
За разлику од импресивних одлазака, само је један долазак у последњих десетак година обележио зимски прелазни рок у Црвеној звезди пошто је Урош Сремчевић на Маракану стигао за два милиона евра из лучанске Младости.
Током историје црвено-белих учесталији су били милионски одласци. Марко Грујић је продат Ливерпулу у јануару 2016. за седам милиона евра. Тада надолазећа нада српског фудбала остала је још шест месеци на стадиону „Рајко Митић” на позајмици (што је Звезду коштало милион евра), да би на лето обукао дрес Редса.
Велику своту новца је Црвеној звезди донео Ричмонд Боаћи, који је у првом боравку у Београду играо одличне партије и био један од најбољих странаца који су икад крочили на Маракану. За њега је кинески Ђангсу платио 5,5 милиона европских новчаница, али је после неуспешног сналажења у Кини, уследио повратак у редове нашег најтрофејнијег клуба.
Марко Лазетић је још један центарфор који се као млад отиснуо у бели свет и обукао дрес Милана, у ком се касније није снашао, те ове сезоне покушава да оживи каријеру у Бачкој Тополи.
Период од 2007. до 2013. обележио је Звездин пост у освајању титула, па су играчи углавном довођени без обештећења, док је исто тако важило и за одласке. Велики трансфери су црвено-беле уздрмали крајем деведесетих година прошлог века, кад је прво Дејан Рамбо Петковић у децембру 1995. заиграо за славни Реал Мадрид, док је четири сезоне касније у краљевски клуб прешао и Перица Огњеновић.
Поред Петковића наш највећи клуб је током зиме 1996. продао Дарка Ковачевића и Дејана Стефановића у Шефилд Вендзеј.
Учестала пракса је да се у Црвеној звезди највећи број великих трансфера догоди у летњем прелазном року, али услед такмичења у европским оквирима, као и великог броја талентованих играча, неће бити чудно уколико неко од Ендиајеа, Максимовића и Ђиге нађе на излазним вратима и опрости се од црвено-белог дреса.
СИНИША МИХАЈЛОВИЋ КОШТАО МИЛИОН МАРАКА
Колико су износи трансфера постали чудно високи у последњих 30 година најбоље показује пример Синише Михајловића. Легендарни извођач слободних удараца дошао је почетком 1991. у Црвену звезду за милион немачких марака, што је дотад био најскупље плаћени играч нашег великана. Црвено-бели вероватно не би постали прваци Европе да из Војводине нису довели сјајног левоногог аса.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.