Очекују српског шампиона бројне промене у наредним прелазним роковима. Неће бити великих на зиму, помињу се одласци Шерифа Ендиајеа, Насера Ђиге и трансфер Андрије Максимовића, уколико до њега дође Црвена звезда би била сигурна да ће га због његових година имати још најмање шест месеци у тиму. Могао би се догодити сценарио као са Марком Грујићем, који је у сезони 2015/16. потписао за Ливерпул, али се на Маракани задржао још једну полусезону. Велики прилив новца се очекује од поменутог тројца, док су сви остали играчи засад сигурни и остаће под диригентском палицом Владана Милојевића. Велики разлог лежи у томе што црвено-беле очекују још два меча у Лиги шампиона. Дочекаће седмоструки узастопни првак Србије ПСВ у Београду 21. јануара, док ће осам дана касније прву фазу такмичења затворити у Берну против Јанг бојса. Сигурно да ће челни људи и стручни штаб желети да за те утакмице задрже костур тима, док би се први трансфери очекивали почетком фебруара.
Речи Звездана Терзића иду у прилог томе да би неки од играча могли да напусте стадион „Рајко Митић“, пошто је идејна замисао српског шампиона да акценат стави на младе таленте који долазе из омладинске школе, као и квалитетне странце који би доносили превагу у европским окршајима. Посебна чињеница јавља се у томе што Црвена звезда наредног лета циклус у Лиги шампиона започиње од трећег кола квалификација и имаће мало времена да склопи коцкице како би била спремна за прве изазове.
Они који би могли да се опросте од црвено-белог дреса на крају сезоне су Урош Спајић, Милан Родић и Гелор Канга.
Капитен Звезде се вратио у клуб у ком је поникао и постао незамењив члан прве једанесторице. Са Насером Ђигом је чинио бедем екипе Барака Бахара и Владана Милојевића у бројним мечевима против европских великана попут Манчестер ситија, Интера, Барселоне, Милана... Искусном штоперу уговор истиче на лето, тешко да ће бити члан тима у сезони 2025/26. Уколико Спајић оде, моћи ће да буде поносан на други боравак на Маракани. Звездаши ће га највише памтити по голу против Бодо Глимта у реванш утакмици плеј-офа за Лигу шампиона, којим је црвено-беле увео у нови формат елитног такмичења. Поред тога, урезан у сећање остаће и гол у 172. вечитом дербију, кад је Партизан имао бод предности, а на нашем највећем српском стадиону било је 2:2. Управо је први погодак на мечу био дело Уроша Спајића.
Један од играча који су обележили најуспешнији период, још од 1991. и чувене генерације из Барија, био је Милан Родић. Стигао је 2017. из руске Премијер лиге и брзо заузео место у стартних 11 и представио се као један од неизоставних шрафова у великим походима на европска такмичења. Током његовог боравка Мараканом је продефиловало доста играча, а Милан Родић је био ту током свих осам учешћа у групним фазама међународних купова. Четири пута је успео да се пласира са Црвеном звездом у Лиги шампиона, памтиће Делије његов центаршут у плеј-офу квалификација за Лигу шампиона упућен Алекси Вукановићу, који је био кључан за пласман црвено-белих даље. Постигао је један гол у Европи у сезони 2021/22, кад је у Београду гостовала Брага. Освојио је са црвено-белима седам титула шампиона Србије и чак четири дупле круне. Био је члан генерације која се после деценије чекања пласирала у Лигу Европе победивши Краснодар у бајковитој ноћи на стадиону „Рајко Митић”. Делио је свлачионицу тад са Миланом Борјаном, Вујадином Савићем, Филипом Стојковићем, Ричмондом Боаћијем, касније са Марком Марином, Ел Фарду Беном, Александром Драговићем, Ин Бом Хвангом, док је највише утакмица заједно прошао са Александром Катаијем и Мирком Иванићем.
Канга, уколико није био најбољи, онда је сигурно један од најбољих и најомиљенијих странаца у историји Црвене звезде. Несташни играч из Габона је срца навијача купио у незаборавној утакмици против Краснодара, кад је пројектилом са 35 метара лансирао црвено-беле у групну фазу европских такмичења. Двомеч пре тог, обележила је такође Звездина „осмица“ и прелепи гол против Спарте из Прага са ивице казненог простора. Добре игре су га препоручиле управо у клуб из Чешке, да би се на лето 2020. године вратио на Маракану и постао један од најважнијих играча у филозофији Дејана Станковића. Био је константан све до прошле сезоне, кад је његову улогу преузео Ин Бом Хванг, док су у овој игром дириговали Тими Макс Елшник и Раде Крунић. Гелор Канга је највише минута добијао у првенству, и неће бити чудно уколико шампион Србије не буде понудио нови уговор обзиром на претходне речи генералног директора Црвене звезде – Звездана Терзића.
Прошао је велики број играча претходних осам година кроз тим црвено-белих, али су ова три фудбалера сигурно оставила дубок траг у историји клуба са Маракане у 21. веку.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
