ВРЕМЕПЛОВ – Ибрахимбеговић: Увек ћу памтити пет голова Луксембуржанима

Мухамед Ибрахимбеговић, познатији као Фишер, један је од најраснијих стрелаца у Борчевој историји. И данас га памте у Фенербахчеу. Био је неостварена жеља загребачког Динама, а њему је наступ у репрезентацији Југославије био сан који се није реализовао. Данас живи у родној Бањалуци и ужива у пензионерским данима.

Чувени прековрбаски део Бањалуке, био Мејдан данас Обилићево, више од 70 година има свог фудбалског љубимца , јасно уз Борац, фудбалски клуб Напријед из којег су потекли бројни сјајни играчи Борца. Посебно је карактеристичан случај једног крајолика у народу знаног као Кул – махала, готово кућа до куће, играла можда три најбоља центарфора Борца у његовој историји: Омер Јусић, Пашо Бећирбашић и Мухамед Ибрахимбеговић. После ће им се придружити њих још неколико, али нико ни близу није досегао њихову славу.

Прича о Фишеру фудбалеру отишла је у велики фудбалски свет када је код тренера Бранка Станковића био ударна игла тада неприкосновеног турског великана Фенербахчеа.

Рођен је 8. фебруара 1953.године у Бањалуци. Увек истиче да му је Бањалука друга мајка, бескрајна прича, љубав која не пролази.

- Нормално. Никада љубав та проћи неће. То је најлепши и најдражи град. То је тако и тако ће остати док сам жив - каже Ибрахимбеговић.

Занимљиво је, зову га Фишер.

- Играли су шаховску партију Фишер – Спаски. Сви су навијали за Спаског, а ја сам рекао да навијам за Фишера. Сви су ме у чуду гледали, ја скандирао Боби Фишер и добијем надимак Фишер - смеје се он.

У Борцу је стекао потпуну афирмацију. Са Борцем је играо европске наступе. У оном против Римеланжа из Луксембурга, Бањалучани су славили са 9:1, а он је  постигао чак пет погодака. Истиче да му је то једна од најдражих утакмица.

- Како неће?! Да сада дате у некој европској лиги неком клубу пет голова. Ретко се то догађа. Мени се посрећило. Увек ћу то да памтим. То ми је, разумљиво, најдража утакмица - поносно ће Ибрахимбеговић.

А онај гол против Челика у борби за опстанак?

- Па, добро. И тај гол је важан. У борби за опстанак играли смо против Зеничана. Постигао сам гол у самом финишу утакмице. Победили смо, изборили смо опстанак и нас шест или седам добило је станове. Да нисмо победили не би добили кров над главом - сећа се он.

„Фишер“ је најефикаснији Борчев фудбалер у југословенској 1.лиги, са 78 погодака. У Европи је постигао шест, један против Андерлехта, а Белгијанци су само од Борца  изгубили на путу освајања Купа победника купова? Леп учинак, значајни подаци, дивна сећања.

- Како да не. Много је значило што смо само ми победили Белгијанце. Још сам ја дао гол. Срећи нигде краја. У то време победити Андерлехта није мала ствар. Лепо се тога сећати, причати о томе. Било је давно, али годи када се спомиње - признаје.

Абид Ковачевић, сјајни голман Маријан Јантољак, Милош Цетина, Зоран Смилески, Звонко Видачак, он..., баш позната имена. Из таквог Борца је прешао у Фенербахче, а он је у то време био у зениту своје славе. Тамо га је тренирао Бранко Станковић. Значајна епизода у „Фишеровом“ животу...

- Бранко Станковић је тада био међу пет најбољих тренера у свету. Са Звездом је много тога освојио. Био је строг, оштар, али правичан. Пуно сам научио од њега и добро сам ја играо код њега, на крају крајева. Када се све сабере, он је фина епизода мог живота - подвлачи Ибрахимбеговић.

Тамо су освојили и титулу и куп Турске.

- Све што се тада могло освојити у Турској, ми смо освојили. Тамо је био и новинарски куп и овај куп и онај куп..., све смо ми освојили. Баш смо  доминирали са Бранком Станковићем. Сјајан период Фенера - наставља.

Некако прерано је окончао каријеру. Можда је то била грешка, могао је да игра још неколико сезона.

- То је била моја огромна грешка. Такав је био наш менталитет. Станковић је желео још да играм. Међутим, узео сам огромне паре, а могао сам зарадити још десет пута више. Моја грешка, кајем се силно - признаје он.

Гојко Зец, Иван Чабриновић, Борис Маровић, Бране Кривокућа, Добривоје Сабљић, Боби Спасојевић, Бранко Станковић... Коме доделити највише захвалности?

- Гојко Зец! Он је испред свих. Он је приметио мене док сам играо у Наприједу и довео ме у Борац. Пружио ми је прилику да играм у Борцу. Нешто је видео у мени. Гојчину то никада нећу заборавити. Сви су били велики тренери, али Зец је испред свих њих. Веровао ми је и, надам се, нисам га изневерио - коректно ће Ибрахимбеговић.

Било је понуда да пређе у редове оних који су већи били у то време од Борца, али...

- Динамо је давао за мене четири млада играча, али Борац није хтео да чује. Нудили су Деверића, Ивковића, Млинарића и ,чини ми се, Поповског. Међутим, из Борца на ту тему нису хтели да разговарају. Запретили су ми војском, морао сам да ћутим. Иако сам желео да одем у Динамо. Тако је било - казује он.

У Борцу је, као функционер, радовао се освајању титуле, Купа БиХ, два пута су били у Европи. Радују га последњи европски наступи Борца.

- Било је то друго време. Примећујем да имају жељу да раде. Не може се нешто створити преко ноћи. Европа је нешто друго. Мислим да ће стићи прави резултати. Мислим да се сада у Борцу ради ваљано - закључио је Мухамед Ибрахимбеговић.

„Фишер“ је и данас одан и Борцу и Наприједу. Та приврженост и љубав никад се нису угасиле. Он сам каже трајаће управо онолико колико ће трајати и он.

Тако, ваљда, мора..