Последњи уметник

Амплитуде у његовој фудбалској каријери су нестварне: као дечак дебитовао је у Партизану, потписао уговор са Манчестер Јунајтедом па отишао у Фјорентину... Кад је мало ко очекивао заблистао је најбљештавијим сјајем у дресу Роме, Интера, Торина... Играо је у Бешикташу, подразумева се и у репрезентацији, истина не толико колико је требало... И мимо очекивања и логике – вратио се у Нови Пазар! Окупио је комплетну породицу после пуних 18 година – све на једном месту – у граду где је дочекан као некад Марадона у Напуљу, или Тоти у Риму... Одужио се мајсторијама, асистенцијама и прелепим головима. Ако их за неки дан напусти и врати се у Партизан да и њему помогне, Пазарци не треба да му замере, јер, ведету као што је Адем Љајић тешко да ће икад више имати у свом тиму...

Иако и данас изгледа као дечак, Адем је зрео човек што се после првих речи може закључити. Миран глас дефинише сталоженост и спремност да одговори све што га питате.

У души 33, на дресу 22, а у срцу нешто између, никад бољи нисте били?

- Што бих рекао: године су само број, 22 носим цео живот, зна се и због кога – то је због Салета Илића. Била ми је част да носим тај број још кад сам почео у Партизану и увек сам га радо носио и волео. Добро се осећам, као што сам рекао – године су само број, тренутно сам физички и на терену и ван терена сигуран. Мислим да ћу моћи још пуно тога да пружим на терену и да ћу играти док се будем осећао овако. Мислим да сам то и показао на терену.

Сада је можда у Србији и лакше за играње него раније, терени су неупоредиво бољи..

- Наравно, то је озбиљан фактор који је утицао на побољшање целе лиге и генерално квалитета такмичења. Доста младих фудбалера у овој лиги има квалитета, али су терени били такви да је било тешко играти по њима и добри играчи генерално нису могли да дођу до изражаја. Са бољим теренима и бољом инфраструктуром, подигао се и квалитет лиге и сад сви играју фудбал. Побољшање терена утицало је и на побољшање фудбала у Србији.

Неки играју као ви, а неки и бију. У Суботици и против Звезде у Новом Пазару стартови над вама били су брутални. Нико, а посебно фудбалски мајстор као што сте ви, не заслужује то...

- Добро, како бих волео да кажем: фудбал је мушка игра, стартова увек има. Није пријатно, није лепо кад добијеш батине, али је мушка игра и мора да се игра чврсто и јако. Разумем донекле све те ствари, само ми је остало у лошем сећању јер судије код нас то не санкционишу како би требало, искључењима. Мислим да је Канга у Новом Пазару заслужио, имао је пре тога жути картон: „ушао ми је“ с леђа, још не могу да ходам, требао је да добије други жути картон... Али, добро, мушка је игра, не замерам ником, игра се чврсто, јако, то је саставни део фудбала.

Кажете да не можете да ходате, а сви очекујемо да ћете на пролеће „да летите“ у дресу Партизана и с капитенском траком на руци...

- Нееее, то је само био јак ударац, још ми се зглоб и Ахилова тетива нису опоравили, али, мислим да ћу за старт припрема бити спреман. Што се тиче Партизана, то ћемо да видимо, не бих волео да дајем прогнозе унапред... Видим да се пише и прича, видећемо шта ће да буде у блиској будућности.

Где је теже играти: у Италији, били сте у Интеру, Роми, Фјорентини, Торину, или у Турској?

- Како волим да кажем: различите су лиге и нису за поређење. У Турској се игра бржи фудбал, физички су јачи играчи.... У Италији има јако пуно тактике, добрих техничких играча, велики су клубови, велика лига и тамо и овамо. Било је теже играти у Италији иако сам се навикао на играње тамо.

Које су утакмице сачуване у сећањима под вињетом „најдраже“?

- Најдражих је био пуно, али, најлепши тренуци били су кад се победи у дербију. Победио сам Лацио с Ромом, Милан са Интером, дао сам гол за Торино против Јувентуса. То су веома лепи тренуци који се памте.

У Турској?

- Дао сам гол за Бешикташ против Галате из пенала и победили смо 1:0. Било је пуно тешких, али и лепих утакмица...

У напону зрелости изабрали сте повратак у Нови Пазар, утисак са стране је да нисте погрешили, дочекани сте како ваљда никад више нико не може да буде дочекан?

- Искрено, то је био неки мој дечачки сан који сам остварио у најбољим годинама. У 31. години вратио сам се у Нови Пазар да остварим дечачки сан и испуним жељу целог града и своје породице. Дочекан сам јако лепо, то је мој град, мој клуб, то су моји људи. Хвала им пуно на томе, јако ми је лепо код куће и у Пазару, већ годину и по сам ту. Покушавамо са Новим Пазаром да остваримо неке добре резултате, да напредујемо из дана у дан, зрачи нека позитивна атмосфера генерално у граду. Надамо се да ћемо успети у томе. Поново бих се захвалио и на дочеку и свему што ми пружају у свом граду.

У чему је тајна толиког фудбалског фанатизма Пазараца?

- Воле људи свој град, свој клуб. Овде није као у другим градовима по Србији где по 90 одсто људи навија за Звезду и Партизан, овде цео град навија за Нови Пазар! И сви воле клуб, воле Пазар. Можда је било другачије кад је Пазар био у Другој лиги па су више били привржени Партизану него Звезди... Али, генерално, сада цео град навија за Нови Пазар и ја бих волео да се те ствари дешавају више у Србији: да у Нишу навијају више за Раднички, у Новом Саду за Војводину... У сваком граду за свој фудбалски клуб... Пример какав је у Новом Пазару, мислим да не постоји нигде у нашој земљи... можда и у региону, да људи тако воле свој клуб и град као Пазарци.

Може ли Нови Пазар на пролеће да стигне до горњег дела табеле, играма је заслужио, бар од доласка Сивића?

- Сигурно је да можемо. Сви се надамо томе. Тежимо ка томе и вредно радимо. Заслужили смо да имамо неколико бодова више. Неке утакмице изгубили смо у последњим минутима или смо примали голове и остајали без победа. Сигурно смо могли више, свесни смо тога. Морамо да радимо јако да напредујемо из дана у дан и надамо се да можемо да дођемо до плеј-офа што је наш тренутни циљ. Јер, мислим да имамо веома добар распоред за следећу полусезону. Сви у клубу смо оптимисти да ћемо то и остварити.

Морам да вас питам: какав је Антви фудбалер?

- Јако добар играч. Иако, искрено, нисам раније чуо за њега и нисам познавао његову каријеру, али, већ на припремама видело се да се ради о јако добром играчу. Одиграо је добру полусезону и није ни чудо што има оволико интересовања и што се прича оволико о њему. Јер, има јако добре квалитете.

Због чега у репрезентацији нисте добили онолико прилике колико сте квалитетом заслуживали?

- Искрено да кажем: не знам! Имам 48 утакмица у репрезентацији, био сам 11 година део свега тога, у једном тренутку играо стварно добро.... Кад год сам био у репрезентацији, на 95 одсто утакмица, био сам стартер, али, издешавале су се и неке ствари у каријери због којих нисам био ту у једном периоду После се исто дешавало и код Дика Адвоката. Генерално, не знам ни сам шта да одговорим на ово питање. Мени је част што сам био део репрезентације, играо са тим великим играчима и био део свега тога. То су најлепши тренуци каријере, посебно Светско првенство у Русији које је кров фудбала и треба да се доживи.

Ваш црно-бели идол Саша Илић играо је до 38, можете ли и ви?

- Јако се добро тренутно осећам и не размишљам о годинама, гледам недељу за недељом... Мислим да ћу и ја, ако се будем осећао овако добро, моћи да играм до 38. као Сале. Сале је био озбиљна легенда Партизана, мој идол и не само мој... Много играча који су стасали у Партизану у њему су видели идола. Све зависи од тела, како буде реаговало на напоре, али, надам се да ћу моћи да играм колико и Сале...

Имате ли неки хоби, шта радите кад не тренирате, не гледате ваљда фудбал и код куће на ТВ?

- Рекао бих да ми је кошарка хоби. Генерално, фудбал јако слабо пратим и гледам осим што га играм... Баш кад су неке добре утакмице и дерби, онда погледам, али, више волим кошарку. Занимљивија ми је Евролига него данашњи фудбал. Данас више не можеш да видиш мајстора фудбала, траже се само физички јаки фудбалери и фудбал се генерално базира на снази...

Да ли сте задовољни 2024. годином, шта желите у 2025?

- Искрено, задовољан сам како је прошла. Могло је боље, али и горе у фудбалу. У овој години добио сам другу кћеркицу тако да сам генерално задовољан свим стварима које су се десиле. У 2025. желим само здравље и да будемо живи и здрави, остало ће све доћи на своје – закључио је последњи фудбалски уметник с тла Србије.

Има их можда још, али, ниједан нови који се појави вероватно никад неће проћи путем којим је ишао Адем Љајић и доживети све што је доживео вечити дечак, једини аутентични наследник легендарног Саше Илића.