Радујко: Сви морамо боље да радимо

Веровали смо да су за све наше фудбалске проблеме криви тенденциозни арбитри, успавани селектори, препотентни манекени у копачкама, лоши терени... Бранко Радујко на проблематику организације послова српске куће фудбала гледа другачије – аналитично и што је најважније прагматично. Без предаха, али и пардона отворио је у протеклих три и по месеца прегршт тема чијим решавањима ће српски фудбал стећи основне предуслове за кретање с мртве тачке. Енергичан, упоран, вредан, нови генерални секретар Фудбалског савеза Србије с речи прелази на дела готово у тренутку... Сигуран у све што ради, одговоре на питања даје без задршке...

Уз захвалност за издвојено време за интервју Спортском журналу разговор са господином Радујком почели смо констатацијом да је од избора за генералног секретара 13. септембра улетео у фудбалско оперативни маратон у прилично јаком темпу...

- Прошло је више од сто дана… Затекао сам много нерешених, а важних ствари, од грубих пропуста у систему одржавања терена, непостојања техничког спонзора, структуре запослених, једини смо савез у УЕФА који нема службу или барем једног експерта за људске ресурсе, међу реткима смо који немају дефинисане кључне индикаторе финансијских перформанси, било је планирано да се до краја године доврши процес куповине зграде средствима од ФИФА и УЕФА… Са друге стране, реформе система такмичења и уопште система рада у фудбалу касне годинама и требало их је покренути. То тражи много енергије, анализа и разговора са експертима УЕФА и научних института који сарађују са УЕФА, са Заједницом суперлигаша и прволигаша, са регионалним савезима, клубовима... са руководиоцима омладинских школа… Било је и пуно утакмица, мушке и женске „А“ селекције, млађих категорија, наших клубова у европским такмичењима и наравно, много административног посла, анализе докумената, израде предлога за измене и допуне статута и других аката савеза, о чему нам тек предстоји процес јавне расправе… Ако хоћете да радите одговорно и ефикасно, овде лагани темпо није опција. Не намеравам да једног дана када одем са овог места кажем “знате, па ја се ту нисам ништа питао”. Током своје професионалне каријере научио сам да преузимам одговорност, доносим одлуке у складу са законом и корпоративним процедурама и да остварујем зацртане циљеве.

Водили сте Телеком, Царину Србије и пуно тога још... тамо сте били одговорни ресорном министру, председницима Владе и државе, овде – целом народу, јер се у фудбал разумеју сви који су га макар једном у животу погледали... Колико је тешко бити први оперативац савеза?

- Да не заборавимо да поменемо и малтене деценију рада у извршном менаџменту једне од највећих енергетских групација Газпромњефт, где сам навикао да  одговaрам веома захтевним и строгим руководиoцима и у којој је важило правило – ако оствариш унапред утврђене циљеве, примиш плату и веома атрактиван бонус, а ако не испуниш циљеве добијеш отказ или премештај на нижу позицију са слабијим условима. Што се тиче заинтересованих страна за ваш рад, у праву сте, за фудбал су сви заинтересовани и све што радите подвргнуто је коментарима и оних који су компетентни и оних који то нису. Оних који су добронамерни и оних који су дежурни критичари па чак и мрзитељи. Али, то је сасвим уобичајено и ако желите да остварите резултате, морате да будете фокусирани на то што радите, потребно је саслушати добронамерне и смислене коментаре, али исто тако никако не смете себи да дозволите да се заплетете у негативизам јер ће вас одвући са пута рада и резултата. У свему осталом, овај посао је подједнако тежак и захтеван као и у корпоративном менаџменту. Оно што прија је да су људи које сусрећем у међународним активностима, председници и генерални секретари националних савеза такође људи богатог пословног искуства па веома једноставно делимо искуства и учимо једни од других.

Разумеју ли и успевају ли да прате ваше идеје запослени у ФСС и регионалним савезима?

- Ако желите да људи прате ваше идеје, потребно је да им те идеје посвећено и детаљно представљате и да их уверите у исправност идеја и планова. Верујем да смо ту на добром путу и да нас дијалог који свакодневно водимо унутар фудбалске заједнице у Србији води према капиталном договору и реализацији озбиљних, темељних реформи српског фудбала, а оне нас воде ка значајним резултатима у годинама које долазе.

Има ли у ФСС људи који не раде добро свој посао?

- Да би људи радили свој посао како је потребно, морају да знају шта им је посао. Признајем да сам се сусрео са једним бројем запослених којима то никада није представљено и који су били само запослени, али нису имали конкретан посао. Пред нама је много важног посла и свако ко жели да ради добиће кроз нову систематизацију веома конкретне задатке и циљеве. Ако постоји неко ко жели да прима плату, али да ништа не ради, поручујем врло свесно и одговорно да се спреми да такву бању потражи на неком другом месту.

Успешност пословања савеза народ на жалост гледа кроз резултате репрезентације... Ти резултати од 1990. и СП у Италији нису били онакви какве бисмо желели...  Шта ви као високи функционер савеза уопште  можете да урадите да би резултати били бољи... Томислав Караџић је после пораза од Словеније (1:0) у Марибору 2011. у последњој утакмици квалификација за ЕУРО, поставио питање: „јесам ли ја шутирао пенал“? (Видић промашио) Суштински је био у праву...

- Успешност пословања мерићемо остварењем конкретних циљева које поставимо испред себе, а то се у фудбалу своди на три показатеља. Први ће бити раст тржишне вредности и број српских играча у водећим европским лигама и клубовима. Други ће бити резултати које ће наши клубови остваривати на европској сцени. Трећи ће бити резултати које ће остваривати наша „А“ селекција и млађе селекције. Овде не заборављамо и женске селекције односно селекције у футсалу. Посао Савеза је да обезбеди услове за рад, тренинг и развој играча, квалитетно и поштено такмичење и све што је потребно да би српски фудбал пратио динамичан развој фудбалске индустрије у Европи и свету.

Можда је то питање за председника Џајића, али, морам да питам и вас: да ли сте задовољни резултатима репрезентативних селекција?

- Уверен сам да не постоје разлози због који српска репрезентација не може да постигне оно што је постизала хрватска репрезентација. Имамо сасвим исто историјско фудбалско наслеђе, имамо исто поднебље и сличне изворе талената. Све остало је до нас самих, до нашег вредног, посвећеног и и систематичног рада. Зато се не осврћем превише на оно што је иза нас, већ се трудим да мобилишемо све наше ресурсе, да се подигнемо и и створимо услове за велике резултате у ближој будућности.  

Србија у марту игра са Аустријом за опстанак у „А“ дивизији Лиге нација, волели бисмо сви да будемо бољи у те две утакмице, али, Аустрија није лак ривал, ако лаки уопште постоје данас.... Шта ће се догодити са селектором ако изгубимо, чекају нас квалификације за СП?

- Тиме се не бавимо. Фокусирани смо на максималну мобилизацију играча и стручног штаба, на обезбеђивање најбољих могућих услова за припрему тих утакмица, мира, позитивне енергије и победничке атмосфере. Оптимисти смо, а фудбал јесте неизвестан. Сваки озбиљан клуб и сваки озбиљан савез пружа безрезервну подршку играчима и стручном штабу пред важне утакмице, а време за анализе и одлуке долази после утакмица.

Како је ФСС пословао у 2024, имали сте и приходе од УЕФА због учешћа на ЕУРО, колико је новца прошло кроз савез?

- Очекујем извештај о пословању одмах после празника. Доставља се Надзорном одбору и Комисији на финансије на разматрање, затим га усваја Извршни одбор и на крају скупштина Фудбалског савеза као највиши орган. Сматрам да пословна култура налаже да сачекамо извештај па да онда говоримо о њему. Обављао сам овај посао само током последњег квартала па и сам са нестрпљењем очекујем да видим извештај и детаљну структуру прихода односно расхода који би требало да су на нивоу од око 30 милиона евра у 2024. години.

У Србији се у протеклих две-три године догодила инфраструктурна револуција у фудбалу, утисак је да смо до скора кукали да немамо добре терене, али, сад кад имамо добре и модерне стадионе, схватамо да нам ипак недостаје више озбиљних клубова и највише – добрих фудбалера?

- Рад, рад и само рад. Сви морамо боље да радимо. Зато смо спремили мере за унапређење српског фудбала. Срећом, не ради се о потреби да пронађемо неки револуционарни лек или специјалну технологију. Ради се о потреби да сагледамо примере најбоље праксе и да је применимо у нашим околностима, од система рада с најмлађим талентима до система такмичења у елитној лиги. Уверен сам да ће нам предстојеће реформе донети квалитетнији рад са децом, да ћемо успети да таленте изведемо до сениорског узраста тако да их развијамо и припремимо, а не да нам одустају или нестају негде на преласку из млађих категорија у сениорске. Верујем да ће нам другачији систем едукације тренера донети квалитетније тренере, чији  положај ћемо унапредити и да више нећемо бити први на листи по броју смењених тренера у једној сезони. Верујем да ћемо препознати потребу и показивати храброст да пружамо шансу домаћим младим играчима и да им неће бити потребне административне мере за тако нешто. Било је задовољство видети четири бонус играча од чега три наша домаћа у мечу Црвене звезде у Лиги шампиона у којој таква обавеза није прописана. Тако и репрезентација добија нове и младе играче. Данас по томе предњачи омладинска школа Црвене звезде, видимо да Партизан предузима мере на јачању своје познате омладинске школе, ту су и таленти у ТСЦ-у, Војводини, Чукаричком, долазиће репрезентативци и из Ниша, Крагујевца, Лучана и других фудбалских центара.

Страхујете ли да би због реорганизације лига, сезона 2025/26 могла да се претвори у „рат за опстанак“?

- Пре бих то назвао високо конкурентним и снажним такмичењем у ком је сваки бод важан и где нико никоме не може да чини било какве уступке. Има ли ишта лепше од тога у једном спорту?

Због чега је ФСС толерантан приликом издавања лиценци за такмичење клубовима чији стадиони не испуњавају услове за играње?

- Сви желимо да српска Суперлига постане заиста елитно такмичење из кога ће наши клубови на европску сцену излазити снажни и конкурентни. Нема дилеме да су инфраструктурни услови веома важан предуслов за учешће у таквој елитној лиги.

Кад ће, да ли ће и по ком принципу, српски клубови моћи да се приватизују? Чињеница је да су ТСЦ и Чукарички финансијски стабилнији од других...

- На тржишту се одређује интересовање инвеститора за улагање у наше клубове. Оно што морамо да урадимо да би се унапредило интересовање јесте спровођење пакета реформских мера како бисмо имали много квалитетније такмичење у које се верује и чија се регуларност не доводи у питање. Паралелно са тим припремамо и сет регулаторних предлога односно измена и допуна закона неопходних за олакшан процес инвестирања приватног капитала у клубове. Срећом, немамо задатак да откријемо топлу воду, већ да код нас применимо неки од постојећих модела који функционишу у европским земљама.