Десет догађаја који су обележили фудбалску 2024.

1 КРАЈ СРБИЈЕ У ГРУПНОЈ ФАЗИ ЕУРО

Велики промет – мала зарада. По ко зна који пут разочарали смо се учешћем репрезентације Србије на великом такмичењу. Чекали смо на ЕУРО 24 године, а у Немачкој Орлови су поново играли само у групној фази.

Ако је пораз од Енглеске на старту био очекиван (0:1), реми против Словеније био је раван катастрофи. Наш државни тим морао је да се вади против Данске у последњој утакмици. Скандинавцима је одговарао и бод, освојили су га и изабранике Драгана Стојковића вратили кући.

Пиксијеви потези, посебно против Данаца, изазвали су лавину критика на његов рачун. Потрошио је наш селектор читавих сат времена игре на експерименте, извео је дефанзиван тим надајући се да и са два бода може да прође даље. Кад је Стојковић видео да Енглези неће победити Словенце, увео је на терен офанзивне играче, али мрежа Данске остала је нетакнута. Поништен је гол Луке Јовића због малог офсајда и Србија је морала да се врати кући.

2 РЕМИ СА ШАМПИОНОМ ЕВРОПЕ

Плашили смо се старта и дебија Орлова у А дивизији Лиге нација. Лош учинак на ЕП у Немачкој терао нас је на песимизам уочи доласка Шпаније, шампиона Старог континента у Београд. Још кад су селектору Драгану Стојковићу отказали Александар Митровић и Душан Влаховић, а Душан Тадић се током лета опростио од репрезентације, размишљали смо само како да пораз не буде убедљив.

Уместо катастрофе, наша репрезентација је заиграла као препорођена. Одавно Орлови нису показали тако фанатичну борбеност, никад претрчали толико, пропустили и најбољу прилику на утакмици (Лука Јовић).

Данска је била боља у Копенхагену јер Србија није имала довољан избор играча за две утакмице, али је победа над Швајцарском у октобру била најважнија за обезбеђивање трећег места у групи. Није наша репрезентација могла други пут да парира Шпанији (0:3), међутим, зауставила је Швајцарску у Цириху (0:0) и против Данаца у Лесковцу пропустила прилику да освоји друго место и лакши жреб у квалификацијама за СП.

3 СМЕНА ШУРБАТОВИЋА, РАДУЈКО ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР ФСС

После ране елиминације са ЕП на мети критика највише се нашао селектор Драган Стојковић. Издржао је, ипак, Пикси све ударе и остао на функцији.

О смени Јована Шурбатовића говорило се после повратка из Немачке, кад је у јавност доспела вест да су Орлови хрватским авионом отпутовали на ЕП.

Шурбатовић је заједно са спортским директором ФСС Мирославом Тањгом смењен уочи прве утакмице у Лиги нација против Шпаније.

За првог оперативца ФСС изабран је Бранко Радујко, у том тренутку директор Царина Србије, претходно са искуством из Црвене звезде. Брзо се Радујко издвојио као најважнији функционер српске куће фудбала. Најважнији корак у његовом мандату требало би да буде промена система такмичења. Још се води јавна расправа, али Супер лига би од сезоне 2025/26. требало да има 12 клубова, Прва лига вероватно остаје са 16.

4 ЗВЕЗДИ ДУПЛА КРУНА

Доминирала је Црвена звезда и пролетос седми узастопни пут постала шампион Србије, са 12 бодова више од Партизана. Наш најтрофејнији клуб није пропустио прилику да тријумфује и у купу. На новом стадиону „Лагатор” у Лозници пред црвено-белима је пала Војводина (2:1) и четврти узастопни пут оба домаћа пехара завршила су у Љутице Богдана 1.

Тим са Маракане годину је почео на другом месту, али је повратак тренера Владана Милојевића и победа у два од три дербија на пролеће утицала да Звезда поново буде најуспешнија.

Величанствено су црвено-бели прославили наставак ниске успеха на домаћој сцени, на последњем мечу са Чукаричким играли су пред 35.000 људи.

5 ЦРВЕНО-БЕЛА ЧЕТВРТА ЛШ

Црвена звезда је 2023. без квалификација ушла у Лигу шампиона, а прошле године морала је у плеј-оф фазу. Ривал је био Бодо Глимт. Пораз у Норвешкој (1:2), у периоду кад су Скандинавци били у бољој такмичарској форми због тога што је меч дошао у јеку сезоне за њих, а на почетку за црвено-беле, створио је неизвесност.

Огњен Мимовић је голом дао наду нашем прваку да може даље, што су у реваншу потврдили Бруно Дуарте и Урош Спајић.

Нови формат најјачег европског такмичења отежао је посао нашем највећем клубу. После пораза од Бенфике на старту (0:2) у Београду, уследили су очекивани неуспеси у дуелима са Интером (0:4), Монаком (1:5) и Барселоном (2:5). Рапсодија против Штутгарта на Маракани (5:1) вероватно неће бити довољна Милојевићевом тиму да прође даље због пораза у Милану (1:2).

6 ПАРТИЗАНОВЕ БЛАМАЖЕ И ПРОМЕНА УПРАВЕ

Партизан је прошле године у ово време био лидер, а сад се већ опростио од титуле пошто у зимској паузи има 17 бодова мање од Црвене звезде. Црно-бели су летос елиминисани у квалификацијама за сва три европска такмичења (Динамо Кијев 2:6 и 0:3, Лугано 0:1, 2:2, Гент 0:1, 0:1) и другу јесен узастопно нису играли на европској сцени.

Најубедљивији пораз од вечитог ривала у Хумској (0:4) одлучујуће је допринео да се председник Милорад Вучелић и генерални директор Милош Вазура повуку после скоро десет година. На чело клуба дошла је Радна група на челу са Расимом Љајићем, мада је убрзо Предраг Мијатовић постао најпрепознатљивије лице привременог руководства.

Санација лоше финансијске ситуације је у центру пажње, одлазак тренера Сава Милошевића након неспоразума са челницима клуба је све изненадио.

7 ЗЛАТНА ЛОПТА ВЛАХОВИЋУ И МИЛОЈЕВИЋУ

Није Србија имала сјајну фудбалску годину, али је по традицији изабрала најбоље.

Признање за Играча године припало је Душану Влаховићу, асу Јувентуса иако у 2024. није постигао ниједан гол за репрезентацију Србије. Конкуренти нападачу Орлова и Старе даме били су Никола Миленковић и Александар Митровић.

Владан Милојевић био је без премца у избору за најбољег тренера. Дупла круна и улазак у Лигу шампиона са Црвеном звездом су пресудили да Аранђеловчанин „скине скалп” Драгану Стојковићу, лауреату 2021, 2022. и 2023.

Најбоља играчица Србије у прошлој години била је Нина Матејић.

Први пут додељена су признања најперспективнијем играчу (Андрија Максимовић) и тренеру (Јован Дамјановић).

8 ТСЦ У НОКАУТ ФАЗИ ЛИГЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

ТСЦ се прво обрукао у квалификацијама за Лигу Европе. Нису могли Бачкотополчани да се одупру доскорашњем тренеру Жарку Лазетићу, па су положили копља у обе утакмице (0:3, 1:5). Као и претходне године, наш представник имао је обезбеђену Лигу конференције.

Убедљива победа против Лугана (4:1) наговестила је успех на крају такмичења у новом формату. Реми са Сент Галеном у Швајцарској (2:2) и победа над Ноом на ТСЦ Арени (4:3), уз поклапање осталих резултата, пресудили су да тим из војвођанске равнице прође у бараж за осмину финала, што је највећи успех у историју клуба.

9 КАДЕТИ У ПОЛУФИНАЛУ ЕП

Још једном су наши кадети блистали на Европском првенству. Под командом Јована Дамјановића Орлићи су на Кипру стигли до полуфинала, после победа над Украјином (1:0) и Кипром (3:1), а без обзира на пораз од Чешке (3:4). Пред српском „класом 2007” у четвртфиналу је пала Аустрија (3:2).

Србија је у полуфиналу водила против Португалије 2:0, капитално вођство било је актуелно до 60. минута, да би Португалци у 89. и 90+5. дошли до преокрета.

Највећи добитак првенства су већ првотимци Андрија Максимовић (Црвена звезда) и Михајло Цветковић (Чукарички). Има још талентованих појединаца попут звездаша Василија Костова, а профитирао је и селектор Дамјановић ангажманом у ТСЦ-у.

10 КАЗНЕ ВАЖИЋУ И ТЕШОВИЋУ ЗБОГ НАМЕШТАЊА

Донедавно је била пракса да се клубовима у нашој земљи одузимају бодови у случају дојаве из УЕФА, односно потврде после истраге да је утакмица имала нерегуларне обрисе. Протекле јесени први пут се десило да је сам ФСС покренуо поступак на основу дојаве узбуњивача Зорана Ракића, играча РФК Новог Сада. У јавност је процурио и тонски снимак са полувремена утакмице против Младости ГАТ.

Дисциплинска и етичка комисија српске куће фудбала је због покушаја намештања казнила председника клуба са Детелинаре Александра Важића и тренера Дарка Тешовића са по две године забране рада у фудбалу.

Ракићу је крајем 2024. уручено и специјално признање ФСС, а претходно је он завршио играчку каријеру.