И када није у терену, она је највећа подршка својим саиграчицама, одбојкашицама ТЕНТ-а. Јована Цветковић, популарна „Цврле” важна снага тима суперлигаша из Обреновца опоравља се после операције колена, рехабилитација које су уследиле, а потом и лагани тренинзи. Али како дани одмичу, тако је и примач сервиса репрезентације Србије и Енергетичарки све боље.
Прошло је оно најгоре, и на психолошком плану, а Јована када би могла, не би излазила из сале и теретане, Али, научила је лекцију и сада слуша само савет струке, доктора и кондиционог тренера Марка Стојановића, свих у стручном штабу. Признаје да „не жури” иако би волела да је то жешће, брже, али полако.
Прославила је са породицом, пријатељима и најбољим другарицама Нову годину а сада је кренула пут одредишта које највише воли –на тренинг.
Уз поруку на Инстаграм налогу:
- Први тренинг у новој години – зеленим је штиклирала Јована, а онда расположено у разговору за Спортски журнал признала:
- Теретану сам одрадила. Мало сам кренула јаче да тренирам са Марком Стојановићем – преноси „10” ТЕНТ-а.
Како Вам изгледа, као се осећате?
- Нису толико интензивни. Годину смо почели са слабијим вежбама док не дође време за неке јаче. Радимо на стабилности, јачању мишића, враћању рефлексије и екстензије. Почетак је и мало досадан, можда је мени занимљив јер сам жељна тренинга, упознајем се са тим процесом. Међутим, сада је период када је све јаче и јаче. Осећам се живом после неког времена, да нешто радим.
Шта на крају кажу прогнозе, да ли се можда враћате барем за крај другог дела или?
- Волела бих да могу, али прогнозе тренера и стручњака који ме воде кроз овај процес ми говоре да не би требало да журим и да нећу ништа да изгубим. Верујем да ћу бити спремна за јул, август можда за репрезентативне акције, тренинге, ако будем у плану. Видећемо. За клупску сезону – тешко – реална је Јована Цветковић, која је тог 27. октобра 2024. године показала колико је „велика” истовремено и храбра када је само јутро после хируршког захвата написала, подужи пост а реченица која је ипак постала симбол целе приче око повреде и њеног професионалног става гласила је:
- Све ово вредно одбојци!
НЕМА ПРИТИСКА, СВИ СЕ ТРУДЕ
Сама је текла прича:
- Немам притиска ни од кога, напротив. Сви се труде да иде постепено и да се вратим јача. Опоравак је најбитнији у односу на ранији период када сам можда и мислила а питала се „зашто”, „колико ће..” Размишљам другачије, да се не врати нешто опет. Прихватила сам, колико год је времена потребно, чекаћу. Иако мало журим, убрзавам, стручни људи око мене ме успоравају – насмејана је дама са броје 33 „плаве чете”
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
