ДВОМЕТРАШ СА ВРХА АВАЛЕ: Од Зуца преко Црвене звезде до Тимoчке Крајине

Немања Милуновић (25), протеклих година, обишао је фудбалску Србију и свуда се истакао добрим играма, посебно у одбрамбеним задацима, уз одличну скок игру. Висок 201 центиметар, још као омладинац добио је надимак „Жига“, по бившем голгетеру Црвене звезде Николи Жигићу. Игра на позицији штопера, а по потреби иде у напад, нарочито у финишу утакмица кад његов тим јури бољи резултат.

Рођен је и одрастао подно Авале, у Зуцу где је и начинио прве фудбалске кораке.

- Почео сам као деветогодишњак и пружао одличне игре за најмлађе селекције клуба. На једној утакмици видео ме Тома Милићевић, легендарни, недавно преминули тренер и одвео у Црвену звезду. У редовима нашег најтрофејнијег клуба остварио сам највећи дечачки сан и заиграо за „црвено - беле“, а затим су уследили позиви и за репрезентацију Србије, о чему сам такође маштао. Касније сам прешао у Бродарац, који је у то време бележио одличне резултате у Србији и Европи. Играо сам УЕФА Лигу младих и дебитовао у првом тиму - каже Милуновић.

Учио је од бројних стручњака и од сваког упијао вредне савете.

- Имао сам одличне тренере, увек напредовао уз нешто ново, играчи треба да уче све док траје каријера. Настојим да се прилагодим захтевима и пружим највише што могу. Препознатљив сам по висини, многи мисле да играм кошарку, али љубав према фудбалу од детињства била је јача. Долазили су тренери неколико кошаркашких клубова с намером да ме наговоре да кренем код њих, али нису успели. Највише сам порастао од петог до осмог разреда, чак 25 центиметара.

Прелаз између омладинског и сениорског фудбала је најтежи. Немања је био у средини где млади играчи лакше добију шансу.

- После доласка у Бродарац одмах сам био прикључен првом тиму. Имао сам мање од 17 година, играли смо зону и то је за мене био велики изазов. После годину дана доживео сам тешку повреду колена, уследила је операција и пауза од девет месеци. По одласку из Бродарца, потписао сам први професионални уговор са Радничким из Сремске Митровице, добро сам се снашао у прволигашком друштву и пружао добре игре. Затим је уследио позив ОФК Жаркова, играо сам током пролећа 2022. године, али нисам се задржао дуже, јер је клуб иступио из Прве лиге.

У протекле две и по године успешан је на српсколигашким теренима.

- Из Жаркова сам отишао у Слогу из Пожеге и задржао се годину и по дана. Дошао сам до капитенске траке и два пута био у тиму сезоне Српске лиге „Запад“. Уследио је позив из ФАП-а, где смо покушали да уђемо у Прву лигу, али Чачани су били успешнији. Освојили смо Куп Региона западне Србије, после чега је дошло до растанка. Прешао сам у редове Зајечараца, амбиције у Српској лиги „Исток“ биле су им највише пре почетка сезоне. У уводу сам био лакше повређен, од трећег кола стандардан, али нисмо могли даље од учињеног. Предстоји ми разговор са управом Тимока око даљих планова, имам жељу да се вратим у виши ранг - закључио је Немања Милуновић.