Човић: Знање је кључ успеха

У српском спорту не постоји човек с разноврснијом и богатијом професионалном биографијом. У свему чиме се бавио био је успешан... Докторирао је на Машинском факултету у Београду одбраном дисертације: „Развој концепцијског пројектовања једне класе флексибилних технолошких система“. Био је потпредседнк ИО Скупштине града за привреду и финансије од 1992,  од 1993. председник градске Владе, од јуна 1994. до 21.2.1997. градоначелник Београда! Био је посланик у Савезној Скупштини од 2000... од 2001. до 2003. потпредседник Владе Републике Србије и заменик премијера... Ауторитативност је доказао и у спортским оквирима: на председничким функцијама у КС Југославије 1995... Још драстичније у КК Црвена звезда. За њега 13 апсолутно није баксузан број. Јер, за 13 година вођења Црвене звезде, из председничке фотеље радовао се освајању 25 трофеја! Илустрације о урађеном ради: клуб с Малог Калемегдана од оснивања до његовог доласка, освојио је 20 трофеја укупно! НЕБОЈША ЧОВИЋ. Име и презиме доскорашњег председника Црвене звезде, данас првог човека српске куће кошарке изговара се с поштовањем.

Да ли је теже водити КСС или Звезду?

- Са једне стране, вођење клуба и Савеза се разликује, а са друге има и доста сличности. Ја нисам имао ту срећу да преузмем уређене организације, ни када је у питању KK Црвена звезда нити КСС, али ни ФК ЦЗ, који је након дуго година, са новим УО чији сам потпредседник био, освојио титулу првака Србије. Када сам у првом мандату био на челу Савеза тада заједнице СРЈ, морао сам да кренем од потпуног чишћења – извлачења прашине која се пре тога годинама и деценијама таложила испод тепиха, па тек онда да правим здраве темеље за изградњу правог система који може да функционише дугорочно. Слична, или готово иста ситуација ме задесила и приликом преузимања Звезде, где је требало уложити много труда, рада, непроспаваних ноћи да би се од клуба који је био пред потпуним гашењем стигло до здравог спортског колектива са редовним приходима, уређеним финансијама и системом и стратегијом раста и развоја. Тај, како га сада популарно називају кризни менаџмент ми је добро познат, зато и верујем да заједно са својим сарадницима могу КСС по други пут да поставим на праве и здраве темеље, који ће донети стабилност и резултате на дуже стазе, не само за овај олимпијски циклус. Без јасно дефинисаног система, који покрива све сегменте функционисања, нема напретка, самим тим ни лаког посла.

Колико са позиције председника КСС можете да утичете на развој кошарке у Србији?

- Ситуација коју сам затекао када сам дошао у Савез није ни мало завидна, напротив. За 90 дана колико сам на челу КСС, могу само да кажем да смо кренули најпре од упознавања са ситуацијом. Можда је трајало дуго, јер дешавало се да где год дигнемо камен, искочи по једна змија или нови проблем. Успели смо све да изнесемо на чистац и за сада, уз помоћ државе, да смањимо дуговање КСС које је износило преко 100 милиона динара.  И то је почетак. Примарни задатак јесте да средимо сва нормативна акта и да извршимо нову организацију такмичења у Србији, са размишљањем о формирању српске професионалне лиге и да видимо како ћемо у свим лигама наших такмичења да промовишемо и анимирамо што већи број младих кошаркаша. Морамо да производимо кошаркаше, уз заштиту малих клубова. Потребан нам је већи број компетентних делегата и судија, јер то нам недостаје. Као и инфраструктура. Посла је много и уз помоћ сарадника и поновићу, правог система и стратегије, можемо много да урадимо. Ја нисам човек који лако одустаје и неко ко се склања од проблема. Био сам свестан у шта улазим и након завршеног првог мандата у Савезу на специфичан начин, осећам се дужним да свој посао завршим до краја.

Слушају ли вас у Савезу?

- Видим да је то популарно питање да ли мене слушају, какав сам шеф и слично. Нисам ја бабарога, нарочито за оне који желе и умеју да раде. Познат сам по томе што захтевам ред, рад и дисциплину, а пре свега знање и стручност у послу. Ми морамо чинити тим, са јасно утврђеном хијерархијом и пољем деловања. Без тога нема успеха и то је јасно свакоме ко се икада латио одговорног посла. Радити са људима не значи демонстрирати силу и наметати им мишљења. Готово свакодневно имамо колегије где свако може да изнесе своје мишљење, предочи проблеме и захтеве из свог сектора. Решења проналазимо заједнички и крећемо у реализацију. Посла је много и свако ко жели да ради нема проблем са мном, нити ја са њим. Али, као и свуда, кадровски проблеми су честа појава, јер је генерално проблем стручности кадрова на одређеним позицијама.

Да ли је успех „А“ репрезентације ма ОИ маскирао неуспехе млађих селекција у протеклом периоду и шта ћете урадити да Србија поново постане доминантна у Европи у млађим селекцијама?

- То је, као што сам већ и напоменуо када сте ме питали да ли са позиције председника могу да утичем на развој кошарке у Србији, један од примарних задатака којима ћемо се бавити. И можда сам досадан са тим, али опет понављам – за то нам је потребан систем. Ми морамо да заштитимо нашу децу, да  им дамо простора за игру, изменама у нормативним актима их заштитимо и посветимо се стварању базе младих играча коју сада једноставно немамо. Потпредседници за мушку и женску кошарку Ненад Крстић и Ана Јоковић већ су се бацили на посао пуном паром. Морамо да гледамо унапред и запитамо се шта ћемо када се од репрезентације опросте Јокић, Богдановић, Мицић и остали. Ми таленте имамо, квалитет имамо. Имамо чак и медаље када су у питању млађе категорије, тачније јуниори. Али тај прелаз из јуниора у сениоре нам мора бити приоритет. И ту морамо да сарађујемо сви и да радимо заједничким снагама на припремању играча за сениорски статус. Од домаће лиге до репрезентација. Морамо да се посветимо и усавршавању тренера јер шта год да радимо, без обзира на флоскулу да живимо у другачијем времену, знање је кључ свега.

Како ћете заштити српске таленте кад на пример Партизан има и по десеторицу странаца у екипи?

- Није само Партизан проблем, већ нажалост и други клубови. Ја сам одувек био познат као човек који се борио за концепт младих играча. Изменом Регистрационог правилника и доношењем нормативних аката. У домаћем првенству већ постоји ограничен број странаца. Ако треба, смањићемо и тај број и увести обавезан број младих играча како у ростеру тако и на терену. Али, млади играчи морају да играју, а не само да попуњавају број, да би српска кошарка имала нешто од тога. Само на тај начин можемо се на неки начин борити и са проблемом са којим почиње да се суочава читава Европа а то је НЦЦА, са којим не можемо финансијски да се носимо. Не само ми, већ и много развијеније земље.

Да ли вам је жао што сте напустили Црвену звезду после толико успеха?

- Није. Мислим да је моја мисија тамо завршена на најлепши начин, о чему сведоче резултати који су остали иза мене. Број трофеја, 25 за 13.5 година довољно говори сам за себе. Више од десет година сам провео у КК ЦЗ, неке су биле јако тешке и то не случајно. Али, све смо то издржали и сваке нове сезоне још више напредовали. Свакако да ћу пратити како се даље ради у Црвеној звезди и да ли се поштује систем који је тешком муком формиран и који не сме бити заснован на импровизацијама. Да нагласим, моја обавеза као председника КСС је да пратим и друге клубове и њихов раст и развој и то ћу радити.  Очигледно да је потребно пуно рада и енергије да се нешто слично направи и у КСС и створи стабилна организација са јасно дефинисаним плановима и циљевима за дугорочни период.

Ко је кривац за лоше односе између Партизана и Звезде?

- Већ сам одговорио на то питање већим делом. Односи Партизана и Звезде никада нису били проблем, јер у земљи Србији има места за оба клуба. Проблем је један човек, који мисли да може све, а нема довољно знања, искуства и капацитета да води један велики клуб као што је Партизан. Од блата се кућа не прави, тако се ни добар лидер и менаџер не могу правити од приученог мангупчића са завршеном средњом школом.

Да ли сте установили у какве је то улазнице на ОИ потрошено 609.000 евра? Колико је то улазница купљено за тај новац?

- Савез се већ огласио саопштењем по том питању. Да не пребројавамо сада колико је тачно комада купљено и за кога, има оних који ће се бавити тим проблемом јер тај новац није пао са неба, него је добијен од државе. У овом тренутку не бих причао о томе, биће времена, али да је срамотно, срамотно је. Много је то велики новац. Могу само да кажем да је једини утрошен нерационално на тај начин, било би и добро. Но, биће прилике да разговарамо о томе када ревизорски извештај буде у потпуности завршен. Сада се трудимо што више да гледамо напред и санирамо последице.

Савези су обично у плусу, али, КСС вас је дочекао с минусом од 100 милиона динара? Како је то могуће, зар савез нема спонзоре?

- КСС пре свега има огромну помоћ државе, па и спонзора. Проблем је нерационалног трошења новца. Изаћи ћемо са јасним и концизним информацијама чим ревизија буде завршена до краја. Ништа нећемо сакрити, нити ма кога штити. Нећемо бежати од тога и да надлежнима предамо случај уколико за тим буде било потребе.

Да ли сте поставили ствари на своје место у КСС и који су приоритетни циљеви у вашем мандату?

- Поставити ствари на своје место за 90 дана је претежак задатак за било кога, када затекнете потпуни хаос. Поносан сам ипак што смо много тога успели да истерамо на чистац већ у овом периоду и у том смеру настављамо. Већ сам изнео неке од приоритетних циљева, јер с обзиром да је систем потпуно урушен, морамо кренути од тога, као и измена Статута, Регистрационог правилника и других нормативних аката. Све друго решавамо упоредо, као што је и изградња инфраструктуре и тренажног центра, изналажење решења за останак младих играча у Србији и друго.

Да ли је било тешко преговарати с Пешићем да остане селектор?

- Мени искрено није, јер ја на сваки састанак и преговор идем са јасним захтевима и предлозима. Тако сам изашао и пред Карија  и рекао му да нам је потребан не само као селектор, већ и као ментор и помоћ за стручно оспособљавање младих тренера које Србија мора да ствара једнако као играче. Дуго се знамо, знам му жицу и колико воли кошарку, тако да смо се лако договорили.

Имаћете можда још тежи задатак – да у репрезентацији задржите Јокића, Богдановића, Мицића и остале НБА асове?

- Ситуација је таква каква је. Ти момци су већ показали да с поносом носе дрес Србије и да су најбољи амбасадори наше земље у свету. Селектор Пешић и директор мушке сениорске репрезентације Филип Сунтурлић већ интезивно раде на томе. Неће све зависити ни од играча, ни од нас, НБА има своја правила, али нека их за почетак послужи здравље и мимоиђу повреде. Оптимиста сам када је у питању њихово играње за Србију.

Због чега се финални турнир Купа Кораћа не игра у Београду?

- Једноставан одговор је зато што се Град Београд није пријавио на конкурс који је КСС расписао. Једини је Град Ниш послао понуду за домаћинство и припало је њима. Већ је одржан радни састанак потпредседника за такмичење Дарка Јовичића и потпредседника за финансије и маркетинг Филипа Сунтурлића са градским властима у Нишу, како би се ове године организација подигла на већи ниво, а у смислу, пре свега, смештаја екипа, као и сигурности у самој дворани.

Мислите ли да је Филип платио цех недовољног поштовања и уважавања с обзиром да наш народ генерално има изопачене погледе на децу успешних родитеља?

- Моја породица је због мене, мог посла, карактера и темперамента много тога ружног прошла и морала да истрпи. Међутим, супруга Весна је у тим ситуацијама била ту да одржава баланс, заштити децу и буде стуб на који сви можемо да се ослонимо. Прегрубо ми је рећи да је Филип платио цех, јер сматрам да је он сада успешан и остварен послован и породичан човек. Само Весна и ја знамо колико су и он и кћерка Тијана поднели терет познатог презимена и тате који није „послушан“. Ипак, срећан сам што смо успели од њих да направимо људе који не беже ни од чега, већ се хватају у коштац са свим проблемима које живот носи.

Можда је одговор на последње питање из божићног интервјуа Спортском журналу сегмент за заокруживање скице за портрет некада успешног градоначелника, политичара, председника Црвене звезде и председника Кошаркашког савеза Небојше Човића. Неки људи једноставно носе у себи ген лидера.