Лепотица племените вештине

Братунац је једна од најболнијих рана српског народа у грађанском рату који је од 1992. до 1995. године захватио тадашњу СР Босну и Херцеговину, али и на најнапаћенијим просторима где је мука свакодневица рађају се истински хероји, с карактером победника, шампионске нарави...

Најбољи пример овој тврдњи је непоколебљиви кошаркаш Бориша Симанић, као и двадесетогодишња боксерка (мува категорија до 54 килограма) Сара Ћирковић која је спојила српске земље, а Дрину од „државне“ границе претворила у реку која тече кроз исту територију. Рођена је 29. априла 2004. године у Зворнику, живи у Братунцу, а школовала се у Малом Зворнику, иако млада, подарила је много спортске радости такмичећи се под тробојком с двоглавим орлом.

–Република Српска је моја отаџбина, а Србија Матица и на сваком такмичењу се поносно и часно борим за њих и желим да их представим у најбољем шампионском светлу! Мој циљ је медаља на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 2028. године, искрено верујем да ћу освојити ону најсјајнију и обрадовати своју отаџбину и Матицу. То дугујем Републици Српској и Србији, радићу на овом плану наредне четири године пуним интензитетом – рекла је Сара Ћирковић лепотица племените вештине.

Проглашена је за најбољу у Републици Српској за 2024. годину у традиционалном и јубиларном 70. Избору десет најбољих спортиста у организацији „Гласа Српске“. На манифестацији у препуној Концертној дворани Банског двора добила је салву аплауза и подршке, а преплављена емоцијама је рекла:

–Поред свих медаља, признања и награда ова ми је најдража, долази од моје отаџбине. Желим да се захвалим свима који су ми помогли на овом шампионском путу, пре свега тренеру Мирку Ждралу, клубу Обилић, породици, Боксерском савезу Србије, а посебну захвалност дугујем Милораду Додику, председнику Републике Српске, који прати и подржава наш труд. Председнику желим брз опоравак и оздрављење и да заједно идемо у нове победе.

Њен узлет био је звездани, за годину и по дана израсла је у хероину покоривши прво планету, а онда и Европу. У новембру 2022. године победила је у Бенидорму на јуниорском Светском првенству и тако Србији донела одличје које је чекано чак 23 године.

Годину дана касније освојила је злато на Европском првенству млађих сениорки, а у марту 2024. и квалификациони турнир за ОИ 2024. у Италији, где је остварила олимпијску норму за Париз. Била је најбоља и на сениорском Европском првенству у Београду у априлу прошле године године, што је било прво злато за Србију икада на великом такмичењу.

–Моја мисија је да спајам Републику Српску и Србију јер моји успеси се славе у народу којем припадам, а окупљен је око реке Дрине. За многе је чудно да живим и тренирам у Републици Српској, а наступам за Србију. Мени није јер сам Српкиња и волим свој народ, своју отаџбину и Матицу. Најлепши је осећај када слушам химну „Боже правде“, то је нешто неописиво, а тад је моја срећа највећа. Поносна сам што могу да учиним срећном нашу нацију – нагласила је Ћирковић која је додала да годишње имао око 20 мечева.

У Паризу, на највећој светској спортској смотри било је неправде. Поражена је у првом колу боксерског турнира контроверзном одлуком судија.

–Пре свега желим да истакнем да је учешће на Олимпијским играма за мене једно прелепо и вредно искуство. Све осим пораза било је јако занимљиво, Олимпијско село је као мали град у којем сам упознала многе спортисте. Сам осећај да припадаш једном таквом амбијенту је величанствен. Међутим, тугу ми је донео тај меч, била сам разочарана не због пораза него на који начин је он дошао. С неправдом сам се изборила уз помоћ свог тренера, објашњавао ми је да је то само спорт, да треба да идемо даље јер се такве ствари дешавају. Његове речи су ме додатно очврснуле и заинатиле, ништа не може више да ме сломи – јасна је Сара.

Бокс је, за многе, мушки спорт. Међутим, магични четвороугао је добио истинског ратоборника.

–У почетку имала сам отпор од родитеља кад сам им презентовала идеју да тренирам бокс. Уписала сам се с другарицом на овај спорт и почела да тренирам у тајности, више из шале, него озбиљно. Како је време пролазило све ми се више свиђало, а та сала кад год сам крочила у њу ме је одушевљавала, заволеле смо се. Онда сам одлучила да наставим и да будем упорна, веровала сам у свој успех. Родитељи, кад су схватили колико имам велику жељу да тренирам бокс и како ме то чини срећном и испуњеном, нису имали другог избора него да ме подрже. Као сваки родитељи жртвовали су се за кћерку, возили су ме по 45 километара сваки дан из Братунца у Зворник на тренинге и тако је било неколико година. Сад се све враћа, с наплатом. То је спорт, а бокс је мој животни позив и бавим се искључиво оним што волим и у чему уживам – рекла је на крају Сара Ћирковић, најбоља спортисткиња Републике Српске у 2024. години.