Тренер Партизана: Како не можемо да будемо прваци када смо већ неке „немогуће“ ствари урадили?

Рукометаши Партизана припреме за наставак сезоне започеће 8. јануара, када ће се тим окупити у Старој Пазови.

Црно-бели су 2024. испратили као лидери на табели, а за 2025. циљеви су постављени још почетком сезоне, да се одбрани трофеј Купа Србије и освоји прва титула још од 2012.

Тренер Ђорђе Ћирковић је за сајт клуба сумирао утиске из прошле године, говорио о изазовима који тек долазе и присетио се „чуда“ које је Партизан направио 13. априла у Новом Саду.

Војводина је у финалу Купа била апсолутни фаворит. Самопоуздање тима Бориса Ројевића било је толико да су Новосађани у хали ,,Слана бара” још пре почетка утакмице окачили заставу на којој пише да су освајачи трофеја.

Са друге стране, изабраници Ђорђа Ћирковића имали су веру да могу да направе чудо и успели су у намери да се у Београд врате с пехаром чеканим 11 година.

– Утакмицу финала Купа видим са једне стране као награду за уложени труд, а са друге стране знамо да је тај трофеј дао снагу и замајац клубу и обрадовао наше навијаче. Суштина је била у томе да смо сви који смо тог дана ушли на ,,Слану бару” веровали да можемо да изађемо са терена са трофејом, без обзира на то што су све околности биле против нас, јачина тима и већи ростер Војводине, њихово домаћинство… Међутим, код прекида меча се у свлачионици осетила та вера. Играли смо по принципу све из себе па шта буде. Војводина је нас могла да добије на више начина, а ја сам само један пут видео до победе. То је огромна дисциплина, вера, енергија и изузетно мали број техничких грешака. Рачунајући продужетке, имали смо само четири техничке грешке. Голманско вече је морало да се погоди, али смо ми урадили све што је било до нас.

Славље које је уследило и тренутак када је капитен Зечевић подигао трофеј остаће у најлепшем сећању за цео живот.

– За тренера је најважније да играче види срећне на крају године. Био сам са њима сваки дан, знам колико су енергије уложили, кроз колико смо проблема и патње прошли. То ми је највећа сатисфакција – што сам их на крају видео загрљене, са подигнутим рукама. За мене лично је тај трофеј посебан, због тренутка, односа снага и дугогодишње паузе, током које Партизан није успео да се попне на победничко постоље. 

Ривалитет Партизана и Војводине након тога попримио је још веће размере, јер су Лале након више од деценије доминације у српском рукомету коначно добиле конкурента у борби за трофеје. Два тријумфа црно-белих из исто толико сусрета у домаћем првенству ове сезоне озбиљна су порука дугогодишњем шампиону Србије.

– За мене је све то процес. За чудо је потребно време и тако нешто се ствара кроз 300 тренинга у току године. Наше три победе над Војводином у 2024. години за многе су романтично хаотичне, а за мене су системски уредне, из разлога што се ту виде рад, уложен труд и поштовање принципа на којима смо радили. Сјајан период је иза нас, обезбеђено пролеће у Европи, максималан учинак у Супер лиги, али видим и по играчима да је то вода која је већ протекла испод моста. На пола смо пута, дупло важнији део сезоне нас очекује на пролеће. Имамо самопоуздање, сигурност, али чврсто са обе ноге стојимо на земљи.

Тешко да би, по свему што смо до сада видели у домаћем шампионату, неко могао да помрси конце Партизану и Војводини на путу до финала. Већ сада са нестрпљењем се чека плеј-оф и говори о финалној серији између великих ривала.

– Да се мало нашалим, растужила ме вест у медијима крајем децембра, да не можемо да будемо прваци. Онај ко то мисли мораће у нашој кући то и да нам покаже. Како не можемо када смо већ неке ,,немогуће” ствари урадили? Нећемо дозволити да нам неко забрани да одредимо наше могућности. Тиме нас само додатно мотивишу.

Партизан је у сезону ушао са девет појачања, а накнадно су се тиму прикључили Петар Ђорђић, Стеван Вујовић и Михајло Радојковић. Досадашња игра и резултати показују да су стручни штаб и управа одрадили одличан посао у прелазном року.

– Неупоредиво боље смо започели ову сезону него прошлу, у смислу ростера. Добили смо могућност и слободу да бирамо састав и имали смо довољно времена да сложимо коцкице, ускладимо екипу, да бисмо у новембру добили неку стабилност у игри, да играчи разумеју своје улоге, да имамо јасну нападачку идеју и све је легло при крају полусезоне. Током припрема и кроз пријатељске утакмице смо се нагледали свега, али то је сасвим нормално у односу на број нових играча. Резултат није био у првом плану, већ је циљ био да добијемо јасну идеју о саставу који ће нападати зацртане циљеве. Тражимо још један профил играча, који би нам знатно помогао, али ако се он не појави мишљења смо да је боље рупа у тиму него погрешан човек.

Било је и болних одлука, јер су са појединим играчима уговори раскинути током сезоне.

–  Морали смо да донесемо и такве одлуке, ма колико оне биле болне, али смо водили рачуна да играчи са којима смо се разишли не остају без ангажмана. Ако хоћете да вас сви воле и да не доносите никакве одлуке, онда можете да продајете сладолед. Тренерски посао је врло жива делатност, на дневном нивоу се дешавају промене које захтевају адекватне реакције, а резултати су показали да су те одлуке биле исправне. 

Први такмичарски меч у 2025. години црно-бели ће одиграти петог фебруара, када се у оквиру четвртфинала Купа Србије састају са Дубочицом у Лесковцу. Супер лига наставља се 8, а 15. и 16. фебруара Партизан ће у Београду одиграти двомеч осмине финала Еврокупа са Диомидис Аргусом.

– Очекује нас већи број утакмица, много интензивнијих и у краћем временском периоду. Нисмо били у ситуацији као тим да играмо јаке мечеве у темпу среда-субота-среда. То су изазови на које морамо бити спремни и захвални смо што нам је менаџмент клуба обезбедио најбоље могуће услове за припреме. У Старој Пазови ћемо одрадити уводних десет дана, а потом ћемо учествовати на турниру ,,Трофеј Вук Рогановић” и одиграти два пријатељска меча са темишварском Политехником. Ако будемо напредовали у Европи очекују нас још интензивнији март и април. По календару, између две утакмице евентуалног полуфинала Еврокупа, игра се финале домаћег Купа. Али идемо корак по корак. На прву лопту били смо задовољни жребом у Европи, али тај двомеч неће бити нимало лак. Не доводим у питање да смо апсолутни фаворити, али према информацијама које скупљам о грчкој екипи, неће то бити лак противник као што смо очекивали.

Радује што љубитељи рукомета и навијачи Партизана препознају да клуб расте на свим нивоима, па је и посета на Бањици све већа.

– Код нас се мало разуме да је једно екипа, а друго клуб. Можемо ми правити спортске резултате, али најважније је да све структуре клуба функционишу. Мислим да је направљен изузетан помак, на терену чак није толико урађено колико је у сфери маркетинга. Милиони прегледа и огроман раст на друштвеним мрежама то показују. Повратак навијача је још један бенефит. У неколико наврата смо имали пуну халу, а то се није дуго десило на Бањици. Ови момци заиста заслужују подршку због начина на који тренирају и боре се за Партизан. То је чисто као суза. Огромно задовољство осећам када идем са њима на тренинг, а то није увек био случај у мојој тренерској каријери, која траје већ 15-ак година.

Шеф стручног штаба види Партизан као клуб који расте и развија се на дуже стазе, коме циљ није краткорочан успех.

– Клуб је суштина, а тим је само један сегмент. Ако не постоје хијерархија и јединство, ако се не зна ко шта ради, нема ту успеха. Чак и да се постигне неки резултат, то ће бити једнократно. Поносан сам што Партизан размишља на дуже стазе. Ми из стручног штаба видимо колико је важно када људи около, они који се не виде на сцени, одраде огроман посао. Знамо то да ценимо и морамо наставити са изградњом клуба у том смислу. Када се редовно сервисирају обавезе играча, када они не брину ни о чему осим да тренирају, наравно да су створени предуслови за добру атмосферу. Међутим, када започињете неке ствари људи су мед и млеко. Ја људе ценим по крају и тренуцима када је тешко, зато ме занима како ћемо пребродити најтеже изазове, када до њих дође – наглашава стратег црно-белих.

Циљеви су јасно постављени још на почетку сезоне, а како се током празника највише прича о жељама и плановима за нову годину, црно-беле уједињује исти сан, да се титула врати у Хумску 1.

– Имамо велике амбиције на сва три фронта, али је повратак титуле најважнији циљ који смо зацртали. Колико је то реално када екипа која нам је главни конкурент и даље има дупло већи буџет, видећемо. Некада морате да поставите нереалне циљеве ако желите напредак. Титула је сан свих нас у клубу. А сан није оно што се дешава док спавате, него оно што вам не да да спавате. Свима нам не да да спавамо и уопште нас не интересује шта други мисле о томе.

За крај разговора, тренер Ћирковић обратио се навијачима Партизана.

– Желим свима да у овој години, поред среће и здравља у животу, имају разлога за понос и радост. Срећни вам божићни празници.