Стогодишњица чувара западног Срема

Свечаном седницом Скупштине адашевачког Граничара у сали шидског КОЦ-а обележен је несвакидашњи јубилеј - стогодишњица од оснивања једног од знаменитијих клубова западног Срема.

Руководство на челу с председником Браниславом Илићем и легендарним центарфором Миланком Опојевлићем скромно и достојанствено је угостило мештане Адашеваца и бројне званице, уз премијеру документарног филма о вековном битисању клуба, даривало захвалницама и признањима. С посебним пијететом најстаријем првотимцу, деведесетдвогодишњем Сави Марковићу. И, најмлађем – једанаестогодишњем, Милану Илићу.

А, све је почело далеке 1924. године захваљујући понајвише ентузијазму Војина Рајшића. Да буде несвакидашње: паралелно с играњем у Радничком и Фрушкогорцу из Шида Чика Војин, од милоште, истовремено је бринуо о клубу из родног села и временом завредео епитет фудбалера издвојеног из мноштва.

Испрва је саиграче ауторитативно предводио на турнирима у Шиду, Сремској Митровици, Илоку, Моровићу, Кузмину, Вишњићеву... због непостојања редовних такмичења, све до окончања Другог светског рата.

Тад, прегршт фудбалера Граничара са статусом учесника НОБ-а започело је еру лигашких надметања и из сезоне у сезону богатило клупску ризницу сврставши Граничар међ` најуспешније у шидској општини. Истовремено и сопствену афирмацију, што је многе препоручило истакнутим југословенским клубовима попут Радета Вурдеље, Немање Миљеновића, Лазара Крајиновића, Боривоја Маринковића, Миленка Антуновића, Боривоја Јеремића, Душана Јелесина, Боре Ратковића, Јове Живковића, Љубомира и Добривоја Јелесина, Ђорђа Милошевића, Милана Живковића, Николе Маховаца, Веље Ринчића, Радивоја Вукмира, Боре Молдовановића, Саве Марковића...

Потом, крајем шездесетих и почетком седамдесетих, уследило је „златно” доба Адашевчана. Најпре су Смиљанић, Будић, Микивић, Рајшић, Миљеновић... под стратешким вођством с клупе Душана – Брсе Грбатинића постали прваци Сремске лиге и изборили пласман у Новосадску зону, затим годинама успешно егзистирали у друштву реномираних војвођанских клубова и деценијама у Срему. 

Посебно поглавље чине и пријатељске утакмице на домаћој трави с овдашњим познатим клубовима, превасходно с Партизаном 1948. године – тад прваком ФНРЈ. Такође и 36 лета касније са шампионском екипом предвођеном Клинчарским, Вокријем, Каличанином, Ђукићем...

Вредно помена: Граничар и у трећем миленијуму представља један од најцењенијих клубова завидне инфраструктуре у шидској општини, након 12 сезона у Војвођанској и Сремској лиги такмичи се у Међуопштинској „Шид - Ср. Митровица” и после јесење полусезоне налази на четвртом месту.