Вукотић: Стопама Стевана Јоветића

(Од нашег извештача из Турске)

Као најбољи фудбалер најјачег црногорског ранга фудбала и репрезентативац од 22 године, Милан Вукотић је имао бројне понуде ове зиме, али талентовани офанзивац је желео да се упути на само једну адресу – Хумску 1 и истиче да је направио прави потез:

- Засад је све сјајно. Припреме добро протичу, терени су одлични, иако је падала киша и то нам је најважније у процесу тренинга. Саиграчи су ме веома брзо прихватили, као да сам у клубу много дужи период, него што јесам. Са свима сам у коректним односима. Такође, имам и двојицу Црногораца (Александар Шћекић и Милан Рогановић), који су ми изашли у сусрет, стали иза мене шта год да ми је било потребно на почетку и заиста све похвале за саиграче.

Млади Црногорац је дебитовао у црно-белом дресу, додуше у пријатељском мечу, против Дебрецина (1:1).

- Најважније је да нисмо изгубили. Полако почињемо да захтеве тренера Благојевића примењујемо у игри, што није лако, с обзиром на то да смо 10 дана заједно и не познајемо се најбоље. Тешко је захтеве одмах применити на терену, али почели смо да се уигравамо и то је оно најбитније.

Вукотић је на дебију у црно-белом дресу играо на позицији нападача, док је у завршници дуела са Дебрецином пребачен на десно крило.

- Играо сам на те две позиције јер је су неки играчи у ростеру повређени и онда сам морао да изађем у сусрет и играм оно што шеф тражи од мене и то ми заиста није проблем. Могу да покријем све у нападу, али мало ми је непознаница била позиција десног крила, јер је никада нисам играо у досадашњем делу каријере, за разлику од осталих места у навали.

Партизанова зимска аквизиција важи за једног од највећих талената црногорског фудбала, имао је бројне понуде, али на крају је одлучио да плаво-бели дрес подгоричке Будућности, замени Партизановим – црно-белим.

- Позив Предрага Мијатовића је пресудио да дођем у Хумску, с обзиром на то да ми је пришао са фудбалске стране и дао ми бројне савете како могу да напредујем. Због тога сам желео и на крају изабрао Партизан.

Вукотић је открио како су изгледали преговори са Предрагом Мијатовићем, легендом Парног ваљка, данас чланом Привременог органа вицепрвака Србије:

- Није ми било свеједно, с обзиром на то да сам знао да је тешка ситуација у Партизану, али имао сам велику жељу да дођем. Све се десило брзо.

Црно-бели се нису прославили у јесењем делу сезоне, елиминисани су из сва три европска такмичења, у првенству су већ изгубили шампионску трку и на пролеће им је остала само борба за куп.

- Најважније ми је да се као тим издигнемо, да почнемо са позитивним резултатима и увек тежимо ка томе да будемо бољи, сваки дан, утакмицу и тренинг. Циљеви на индивидуалном плану, с обзиром на то коју позицију играм, су голови и асистенције.

Дрес и грб Партизана представљају престиж и понос за све играче са ових простора, али са собом носе велики притисак.

- Увек сам спреман за притисак! Прошао сам кроз два клуб у којима је, такође, притисак константан – Будућност и Динамо Загреб, с обзиром на то да су стално огромна очекивања и да је циљ дупла круна. У поменутим клубовима сам имао дозу притиска, али сигурно не као у Партизану, међутим, није ми непознаница и спреман сам за све изазове које следе.

Сваки фудбалер који дође на црно или црвено-белу страну Топчидерског брда не може да дочека да буде актер светковине српског фудбала, а то је случај и са талентованим репрезентативцем Црне Горе:

- Свако сања да одигра тај чувени вечити дерби. Чудно ми је и кад помислим, али и једва чекам да изађем на терен и будем део свега тога што носи окршај Партизана и Црвене звезде.

Милан је открио како се нашао на „зеленом тепиху“ и зашто је одлучио да његов животни позив буде најважније споредна ствар на свету.

- Породично смо сви у фудбалу и то нам је традиција коју сам ја само наставио. Никада нисам тренирао неки други спорт, одмах сам се определио за фудбал.

Вукотић је недавно делио свлачионицу у дресу репрезентације са једним од најбољих играча у историји црногорског фудбала – Стеваном Јоветићем. Добро је познато да је капитен Сокола прве кораке ка касније успешној каријери направио у Хумској и Милан не крије да би волео да крене стопама Стевана Јоветића:

- Заиста се надам, причао сам са њим и дао ми је неке савете везане за Партизан. Увек сам имао неки страх да приђем и попричам са Стеваном, али кад сам дошао у репрезентацију имао сам осећај да га познајем 10 година и шта год ми је требало увек је ту за мене. Овим путем га поздрављам и желим му све најбоље у каријери.