Милошевић: Повратак у српски фудбал није корак уназад

Јован Милошевић је пре два дана званично дошао у Хумску на једногодишњу позајмицу, а јуче се већ прикључио новим саиграчима на припремама у Турској,

Партизанов други новајлија у зимском прелазном року је један од најперспективнијих нападача српског фудбала и нема дилема да га чека прилика да се докаже у црно-белом дресу. 

Прве фудбалске кораке направио је у чачанском Борцу, али стасао је у дресу Војводине. Након добрих партија у Старој дами из Новог Сада, али и на Европском првенству за играче до 17 година 2022. потписао је уговор са вицепрваком Немачке.

Милошевић је на јучерашњој промоцији у Анталији пренео новинарима како је реаговао кад је добио позив црно-белих:

- Наравно, позитивно, како другачије... Много је  емоција, срећан сам и позитиван.

Какви су ваши први утисци по доласку на припреме у Турску?

- Сјајни. Познајем већину саиграча и верујем да ми неће бити проблем да се адаптирам.

Кога познајете од саиграча?

- Много њих из млађих селекције репрезентације. Најдуже знам Немању Трифуновића, с обзиром на то да смо играли заједно у Чачку. Међутим, ту су још и Михајло Петровић,  Матеја Стјепановић, Михајло Илић...

На друштвеним мрежама су се појавиле ваше слике из младости на којима носите дрес Партизана?

- Као мали сам играо у Партизану, ништа више од тога. Али, заиста је част и привилегија бити овде.

Вест да бисте могли да дођете у Хумску се појавила крајем прошле године, да ли сте у том тренутку веровали да ће посао да се реализује, с обзиром на то да сте тада били члан Штутгарта на позајмици у Сент Галену?

- У том тренутку је било тешко, иако је постојала велика жеља. Али, много смо радили како би дошло до реализације мог доласка у Партизан. Међутим, жеља ми се испунила и много сам срећан због тога.

Штутгарт је имао план за ваш развој, па вас је због тога послао у Сент Гален, како бисте се адаптирали на западну Европу и тамошњи фудбал. На почетку сте добили шансу, али последњих неколико месеци сте пропустили због повреде, како је протекао тај период?

- Генерално, то је био сплет несрећних околности. Имао сам мононуклеозу, али нисам ни знао. Затим, на припремама сам зарадио повреду и од тада је све кренуло низбрдо.

Партизан је желео да вас ангажује док сте играли у млађим селекцијама Војводине, као и још многи клубови у Србији, али и Европи. Како сте се на крају одлучили за Штутгарт?

- Увек идем срцем, а оно ме је понело тамо.

Како гледате на повратак у српски фудбал, као прилику да повратите оно што сте изгубили због повреде претеклих неколико месеци или као корак уназад у вашој каријери?

- Никако није корак уназад. Партизан је велики клуб и то сви врло добро знамо, а Супер лига није испод шампионата у којима сам играо, што је ТСЦ показао кад је играо у Швајцарској. Почаствован сам што имам овако добре прилике у каријери.

Да ли сте зацртали неки циљ у наредних годину дана?

- Идем корак по корак, најважније је да останем здрав, а све остало ће доћи.

Пре доласка у Војводину били сте у Партизану, али нисте добили прилику?

- Не могу да кажем да нисам добио шансу. Имао сам тада 11, 12 година, били смо клинци... Био је то, такође, сплет неких несрећних околности, ништа лоше или чудно за тај узраст.

Са само 17 година дали сте два гола Партизану у дресу Војводине на „Карађорђу“, да ли је то био мотив више да једног дана завршите у клубу из Хумске?

- Апсолутно.

Да ли сте спремни за притисак који дрес Партизана носи са собом?

- Наравно, увек!

Каква искуства вучете из Немачке и Швајцарске?

- Искуства су подељена, све што се тамо дешава је лепо видети и проживети, али ту је и друга страна, где сте у другом плану, јер сте странац, па вас гледају другим очима. Али, то је живот.

Шта су у Штутгарту захтевали од вас и шта за њих представља ваша позајмица у Партизан?

- План за мене је јасан, требало би да играм, скупљам искуство, па на крају да седнемо и сумирамо утиске.

Да ли у уговору постоји клаузула, где би вицепрвак Немачке већ на лето могао да вас врати?

- У то заиста не улазим, то је питање за неке друге људе. Мој циљ је само да играм – закључио је Милошевић.