Денис Лоу, једини Шкот који је добио Златну лопту Франс фудбала и у једном тренутку најскупљи британски играч на свету, преминуо је у 85. години у родном граду Абердину.
Рођен је 24. фебруара 1940. Иако висок само 175 сантиматра играо је центарфора и остварои импресивну каријеру.
Почео је Хадерсфилду у који га је са школског турнира одвео ловац на таленте. У марту 1960. прешао је у Манчестер сити у транасферу од 55.000 фунти, што једнако данашњој суми од три милиона фунти.
За две сезоне је на 50 утакмица постигао 25 голова и привукао пажњу Торина.
Бикови су у марту Барселони продали Луиса Суареза за 152.000 фунти. Током лета заменио га је Шкот плаћен 110.000 фунти, што је једнако данашњих 30 милиона.
У Италији се није снашао. Није могао да се навикне на плату по учинку, по којој је новац добијао само ако Торино победи. Тешко се прилагођавао италијанском дефанзивном фудбалу, а још теже културним разликама, па је у фебруару 1961. повређен у саобраћајној несрећи коју је изазвао његов саиграо Чо Бејкер погрешно скренувши у кружни ток.
Ни у Торину нису били задовољни, па су у априлу 1962. најавили да ће Лоуа продати Јувентусу. Одговорио је тако што је одлетео у Абердин и ставио тачку на причу са италијанским фудбалом. За Торино је одиграо 28 утакмица и постигао десет голова.
У Торину нису жалили. Лоу их је обавестио да се вратио у Манчестер, али да ће играти за Јунајтед. На крају су Бикови добро прошли, јер су наплатили обештећење од 115.000 фунти, па је Лоу повећао рекорд најскупљег британског фудбалера.
Исплатио је сваки пени. На Олд Трафорду је провео најбоље године каријере. За једанаест сезона (1962-73) одиграо је 404 утакмице и постигао 237 голова. На „вечној“ листи стрелаца Манчестер јунајтеда заузима треће место, иза Бобија Чарлтона (245) и Вејна Рунија (253). Учествовао је у освајању два првенства и једног ФА купа.
У сезони 1963/64. на 42 утакмице је постигао 46 голова, за шта је награђен Златном лоптом, испред – Луиса Суареза.
Пред крај каријере све чешће су га мучиле повреде. Последњу сезону 1973/74. на наговор агента провео је у Манчестер ситију, за кога је на 29 утакмица постигао 12 голова.
За Шкотску је одиграо 55 утакмица и постигао 30 голова. Међу мноштвом индивидуалних награда издваја се проглашење за најбољег шкотског фудбалера у периоду од 1964-2004. поводом пола века УЕФА. Oдликован је и Орденом за заслуге Британске империје.
У неким другом изборима остајао је на другом месту иза Кенија Далглиша, са којим са 30 голова дели прво место на листи најбољих стрелаца у историји репрезентације Шкотске
По завршетку каријере се удаљио од фудбала. Основао је хуманитарну организацију и посветио се њеном развоју. У августу 2009. отворено је Спортско село у Абердину, а на улазу је постављена Лоуова биста у пози како прославља гол против Енглеске на утакмици 1967.
КРСТИО БЕРГКАМПА
Холанђанин Тони Бергкамп био је један од највећих обожавалаца Дениса Лоуа и кад је 1969. добио четвртог сина одлучио је да му по њему да име.
Холандске власти су се томе успротивиле. Енглеска верзија имена Денис у локалном изговору је женска верзија Дениз. Да би постојала јасна разлика дечак је добио име са два „н“ (Dennis).
Денис је постао репрезентативац Холандије и један од најбољих играча света на прелазу 20. у 21. век. Није испунио очеву жељу да заигра за Манчестер сити, девет сезона је носио дрес Арсенала.
ОСТАО БЕЗ КУПА ШАМПИОНА
Денис Лоу био је са Џорџом Бестом и Бобијем Чарлтоном вођа генерације Манчестер јунајтеда која је освојила Куп шампиона 1968.
На путу до трофеја је играо само две утакмице, у првом колу против Хибернијанса (4:0) на којој је постигао два гола и у првом мечу полуфинала против Реала (1:0) на којој је победу донео Бест.
У време кад је Јунајтед играо на Вемблију финале против Бенфике Лоу је лежао у болници у Манчестеру опорављајући се од операције колена. Повреда коју је 1965. претрпео играјући за Шкотску против Енглеске оштетила је хрскавицу колена и после бројних инјекција кортизола за ублажавање болова операција је била једино решење.
Лоу је остао без медаље за освајање Купа шампиона, али Јунајтед се Шкоту захвалио спомеником. Биста испред Олд Трафорда приказује „тројство“ освајача Златне лопте Лоуа (1961), Чарлтона (1966) и Беста (1968), за које ће многи навијачи Јунајтеда рећи да су најбољи играчи у историји клуба.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
