Чудне су животне судбине. Она најлепша спортска, поиграла се ових дана са Партизановим асом, Иваном Костићем (27)
Памтиће популарни Бурга до краја живота четврти викенд Светске лиге и посебно суботњи меч против Аустралије, у београдском „Пиониру”.
Заиграо је у стартној постави од почетка другог сета и водио нашу селекцију до вредне и максималне победе.
– Све се одиграло брзо и неочекивано. Прво неодлазак у Баку. То је за мене био шок! Очекивао сам да то такмичење буде врхунац моје досадашње каријере. После одлуке да не путујем, четири-пет дана нисам тренирао. Те ноћи кад ме је позвао селектор Грбић, изашао сам у град, после нашег меча у Пезару. Онда ми је Никола рекао да се појавим у „Хотелу М”. У првом тренутку сам помислио да ћу бити тамо само да помогнем, док се Јововић не опорави, али сам већ на тренинзима осетио да би могао да будем у тиму за Аустралију – прича рођени Крушевљанин.
У Новом Саду сте преседели цео меч на клупи, а у Београду вас је селектор бацио у ватру, већ на почетку другог сета.
– Потајно сам се надао да ћу заиграти кад будемо стекли неку осетнију предност, а никако од почетка другог сета. Онда ми је по завршетку првог речено да играм од почетка другог, што је за мене био благи шок. Наравно, на почетку ме је обузела позитивна трема, али је све врло брзо нестало. Опустио ме онај ас, али и подршка саиграча. Кад се завршио меч, још ми се играло – прича Костић.
Какве сте савете добијали од селектора?
– Помогао ми је Никола доста, што се тиче неких ситуација. Скинуо ми је терет, са причом да није битно коме дижем, већ да само будем прецизан. А кад играш са најбољим европским играчима, много је лакше организовати игри. Чак и кад направиш неку грешку, они су у стању да то поправе.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.