Зечевић: Мићићу бих дао последњи шут

Завршио је Партизан припреме у Старој Пазови, преселио се у Београд и наставио са припремама за други део сезоне. Црно-бели су одрадили добар посао у кампу ФСС, а већ за викенд их очекује учешће на турниру „Вук Рогановић”.

Паузу у шампионату Партизан је искористио да подели пакетиће, сними промотивни материјал, али и да позове навијаче који су поставили Николи Зечевићу разна питања путем друштвених мрежа.

Леви бек и капитен црно-белих је давао занимљиве одговоре, а делић интервјуа преносимо.

Да ли сте икада замишљали да ћете бити капитен Партизана и какав је осећај?

– Нисам то очекивао, изненада је дошло, а сећам се и ситуације. На летњој паузи сам био у викендици, лежао на љуљашци кад ме тргао позив и питање да ли желим да прихватим улогу капитена. Није ми било јасно о чему се ради у том тренутку, био сам млад, па сам одложио разговор на пет, десет минута. Морао сам да дођем себи и будем свестан питања које ми је постављено. Наравно да сам прихватио позив, велика је одговорност, али и част и привилегија.

Чиме бисте се бавили да нисте рукометаш?

–Сигурно бих био спортиста. Можда би избор био фудбал или кошарка.

Зашто сте одабрали рукомет?

– Некако је то очекивано јер сам из рукометне породице. Отац се бавио овим спортом, деда такође, као и старији брат, а сад је ту и млађи, тако да се мени цео живот врти око рукометом.

Ко вам је идол?

– Никола Карабатић.

Најбољи играч против ког сте играли?

– Сандер Сагосен и то се десило на мојој дебитантској утакмици за сениорску репрезентацију Србије.

Да ли Партизан може до трофеја у Европи?

– Наравно! Амбиције су веома велике, спремни идемо на сва три преостала трофеја. Најважније је да будемо сви здрави и мислим да је онда све могуће.

Ком саиграчу бисте дали да одлучујући шут за победу?

– Најмирнију руку у таквим ситуацијама има Иван Мићић.

Како гледате на чињеницу да у тиму имате неколико бивших играча Војводине?

– Сви се знамо одавно, што са терена, што са репрезентативних окупљања, добри смо другари, тако да нема необично. Донели су нам искуство јер знају како се освајају трофеји.

Да ли и коју утакмицу посебно памтите?

– Деби за сениорску репрезентацију и то је остварење мог сна. Такође памтим и први дерби на Бањици, као и утакмицу са Вардаром у СЕХА лиги пред препуном трибинама. Најдража ми је финале купа у Новом Саду.

Какав је осећај млад подићи трофеј?

– Не знам, нисам био свестан шта се дешава. Нисам плакао, сузе су саме ишле…

Коју књигу бисте препоручили младим спортистима?

– Скоро сам прочитао од Срђана Зиројевића „Иза кише” јер је он радио у рукомету, у Веспрему, па има доста добрих и поучних ствари.

Ко је најбољи саиграч икада?

– Мислим да је то Урош Којадиновић са којим сам највише прошао.

Омиљена навијачка песма?

– Једном приликом су ми навијачи дали мегафон и од тада ми је омиљена „Где год ти да играш ту су твоји Гробари”.

Шта је оно што би желео са Партизаном да оствариш?

– Жеља ми је освајање титуле првака Србије – рекао је на крају Никола Зечевић.