Владимир Ивић: Сениори рак рана српског фудбала

Од извештача Политике за Журнал: Драган Тодоровић

У међувремену, после завршене играчке каријере, посветио се тренерском позиву. Шест година је носио дрес Партизана, затим ПАОК-а и Ариса.

Сећате ли се пораза на пенале од Славије?

– Наравно, иако је отад прошло много времена. Знам да нисам играо у првој утакмици у Београду, коју смо победили 3:1 док сам у реваншу ушао с клупе, дао гол с којим смо изборили продужетке и, нажалост, изгубили на пенале.

Шта данас радите?

– После завршене играчке каријере, остао сам с породицом у Грчкој. Донедавно сам био тренер другог тима ПАОК-а, сад шеф стручног штаба Верије. Идем корак по корак у овом послу, који искрено волим.

Да ли себе видите као тренера само у Грчкој, или?

– Наравно да не и, уколико се буде указала прилика, окушаћу се и у другој земљи. 

Пратите ли дешавања у Партизану, с обзиром на то да сте у црно-белом дресу провели лепе играчке  године?

– То је мој клуб и кад год имам времена интересујем се шта има ново у Партизану. Провео сам у Хумској шест незаборавних година, имам пријатеље с којима се чујем. Најредовније са Сашом Илићем. Да не заборавим, а подразумева се, драго ми је што је Партизан вратио титулу.

Омладинци су светски прваци. Да ли је то за вас изненађење?

– Имајући у виду да се код нас веома добро ради с младим играчима, рекло би се да успех омладинаца на Новом Зеланду и није изненађење. Имају феноменалну атмосферу, види се да  делују као тим. Селектор Вељко Пауновић је успео да им промени фудбалска схватања, а то је дуг процес. Наравно, мало ко је искрено очекивао да ће Србија бити тако надмоћна.

Како гледате на неуспехе „А” тима, који је после пораза од Данске све даље од баража за Европско првенство у Француској?

– Сениорска репрезентација је рак рана српског фудбала! Имамо сјајне појединце, који очигледно не могу да се уклопе у тим. Атмосфера би требало да буде много боља, играчима част што носе дрес Србије. Грци су технички и индивидуално много слабији од нас, а били су прваци Европе (2004), учесници Светског шампионата у Бразилу. Зато би код репрезентативаца требало да постоји већи мотив и жеља, него досад.