„Праве борбе тек следе”

Пред Партизаном су велики изазови у наставку сезоне. Црно-беле очекује борба у наставку првенства, Купу Србије, али и на међународној сцени где ће тим из Хумске 15. и 16. фебруара одиграти два меча осмине финала Купа ЕХФ против Диомидиса.

Изабраници Ђорђа Ћирковића су одрадили припреме, освојили друго место на трофеју Вук Рогановић, а сада ће одиграти две пријатељске утакмице против Политехнике. Први званични меч очекује их петог фебруара, кад ће се са Дубочицом 54 борити за пласман у полуфинале Купа проф. др Бранислав Покрајац.

Лево крило Партизана, Марко Васић један је од најбољих играча у тиму црно-белих, а уједно је и најстарији првотимац, али се то не види ни на терену, ни ван њега.

– Иако имам 35 година, могу још да играм. Осећам се добро и Богу хвала немам проблеме са повредама. У Партизану сам препознао жељу да клуб расте из дана у дан на свим нивоима. Та идеја нам је предочена од првог дана, као и циљ да се после тринаест година освоји шампионска титула. За сад све иде својим током, екипа је састављена за освајање трофеја, а временом су довођена и нова појачања. Треба времена да се све коцкице сложе, али мислим да смо на добром путу – истиче десно крило Партизан АдмиралБета.

Ближи се почетак другог дела сезоне, да ли је Партизан спреман?

– Наравно! Увелико се спремамо за четвртфинале Купа са Дубочицом 54, а знамо да је то такмичење у ком један лош дан може да вас елиминише из даље борбе. Очекујемо тежак меч и доста мотивисаног противника. Верујем да ће дворана бити попуњена, а надам се да ће бити и наших навијача да нам дају ветар у леђа. Три дана касније гостујемо Врању 1957 у оквиру домаћег првенства. Могу рећи да је реч о врло непредвидивом ривалу, поготово кад игра код куће. Довели су и појачања, што само показује да расту као клуб, састављају тим у складу са својим амбицијама, а притом имају и младе момке, жељне доказивања. Неће бити лако, али мислим да ћемо оправдати улогу фаворита.

За две недеље ћете наставити борбу и на међународној сцени, у Купу ЕХФ?

– Идемо од утакмице до утакмице. Наравно, стручни штаб прикупља информације о Грцима и већ су нам дали неке смернице. Тренер нас је упозорио да неће бити лако као што смо замишљали, али сад је фокус на Дубочици 54 и томе да се направи први корак ка одбрани трофеја Купа. Што се тиче двомеча са Диомидисом, неће бити лако играти дан за даном, али смо и о томе размишљали и заказивали пријатељске сусрете тако да се на најбољи могући начин припремимо за захтеван темпо који нас очекује.

Сваки слободан тренутак користите да проведете са ћерком Софијом?

– Кад смо били на припремама тешко ми је пала одвојеност од ћерке. Трудим се доста времена да проводимо заједно, изађемо напоље, шетамо, скачемо, играмо се. Улога оца ме је баш променила. Знам пуно мушкараца који нажалост нису толико посвећени деци. Трудим се да будем максимално уз ћерку и да помогнем жени. Њена улога је велика кад се ствара породица и стварно се трудим да јој олакшам колико год могу. За спортисте је много важно да поред себе имају особу која их разуме, а моја супруга се и сама професионално бавила рукометом, тако да у њој имам разумевање и велику подршку.

Супруга Сара је највећи критичар?

– Теже од мене доживљава утакмице. Сурови је професионалац и прати сва дешавања у клубу, допада јој се екипа и види да то иде у добром правцу. Наравно, када лошије одиграм уме да критикује. Није да ме за казну оставља без вечере, али увек пита ,,О ли га баталит’, Марко, више?”. Зато када одиграм добро каже да могу тако још десет година сигурно – уз велики осмех закључује други стрелац тима, Марко Васић.