Ексклузивно из Истанбула – Мимовић: Мурињо је заиста посебан

За само две године успео је да се од трећег ранга српског фудбала домогне Лиге шампиона и игара против највећих светских клубова. Огњен Мимовић је још један у низу изданака из Звездине омладинске школе. Примећен је као клинац у  Горњем Милановцу, а током целог боравка у црвено-белом дресу био је оличење напорног рада и труда, али и велике скромности. Први пут је протутњао десном страном као првотимац у дуелу са Чукаричким, у фебруару претходне године, а сад чека прилику да дебитује за турски Фенербахче.

Велики таленат покушаће да искористи под будним оком једног од најбољих тренера у историји фудбала - Жозеа Муриња. После дупле круне, играња у елитном европском такмичењу са вољеним клубом, дошло је време за искорак у каријери. Мимовић се за „Спортски журнал“ осврнуо на почетке, период у Звезди, али незаобилазна тема разговора био је сусрет са Мурињом, стратегом ког је пре неколико година гледао преко ТВ екрана како предводи све саме фудбалске легенде.

- Од првог контакта било ми је нестварно. Ишао сам ка њему и у себи помислио да ли је могуће да стојим испред Муриња, једног од најбољих тренера у историји фудбала. Заиста је посебан. Све је било тако првих неколико дана, све је ишло као на траци, ниси свестан ко је све ту и колику заправо имам част што сам прешао у Фенербахче и делим свлачионицу са великим фудбалским асовима – почео је Мимовић.

Како је изгледало првих неколико дана у Истанбулу?

- Све се издешавало јако брзо. Из авиона сам ишао директно на прегледе. Отишао сам на потписивање уговора, а потом и на тренинг где сам се по први пут упознао са свим саиграчима. Сјајно су ме дочекали, први су ми пришли Душан Тадић и Филип Костић, заиста су ми олакшали прве дане, понудили се за све што ми треба. Прелеп је осећај, Боже здравља да се афирмишем у Фенербахчеу и да направимо заједно велике успехе.

Савладале су Вас емоције после ПСВ-а?

- На Маракани није било све готово, али сам знао да ће се трансфер десити. Јело ме је изнутра да је то била последња утакмица и да нисмо успели да тријумфујемо, тад смо се и даље надали проласку у нокаут фазу. Гледао сам људе, трибине, атмосферу. Вратило ми се годину дана проведених у првом тиму и једноставно савладају те емоције, то не може да се контролише.

Како сте се спремали за дуел са Јанг бојсом, последњу утакмицу у црвено-белом дресу?

- Прорадио је неки инат. Хтео сам по сваку цену да се победом опростим од Звезде. Дао сам све од себе да тријумфујемо у Берну и на леп начин ставим тачку на најлепших годину дана. Све што је било до мене покушао сам да урадим, славили смо и опростио сам се на најбољи могући начин.

Од трећег ранга до Лиге шампиона и Фенербахчеа? Да ли сте могли да сањате о оваквом подвигу?

- Драго ми је да сам играо у свим ранговима српског фудбала. За ОФК Београд ме вежу лепе успомене, вратили смо велики клуб у елиту. Волим увек да напоменем период на Карабурми, ништа од овога не би било да није било саиграча, тренера... Увек волим да кажем да Бог тако намести. Живим сан, освојио сам дуплу круну са Звездом, играо Лигу шампиона. Сад играм са људима које сам гледао као млађи на тв-у, Мурињо ми је тренер. Једна лепа прича, надам се да ће се наставити.

Да ли је тињала нада у Вама да ћете остати или је позив Муриња био прилика која се не одбија?

- Навијам за Звезду цео живот, али и сан ми је да играм у „лиги петице“ да направим велику каријеру. Наравно, црвено-беле боје су ми увек у посебном месту у срцу, волео бих некад у будућности да се вратим у Звезду. У овом моменту је шанса да одем у Фенербахче била нешто што не може да се одбије. Играти са Џеком, Тадићем, Костићем, а са клупе да те води један од најбољих тренера у историји је привилегија коју морате да искористите. Такође, драго ми је да сам вољеном клубу помогао финансијски. Морамо бити реални, Звезда живи од продаје играча и трансфера, тако да је све ишло својим током, задовољан сам и надам се да ће све ићи узлазном путањом.

Шта ће Вам највише недостајати?

- Београд, Србија и Звезда – ту су ми сви. Породица, пријатељи, све што сам у 20 година стекао. Фалиће ми све, али то је живот професионалног спортисте. Морам напоменути да ће ми недостајати Маракана и навијачи који праве најбољу атмосферу, заиста су невероватни и захваљујем им се на свему.

Да ли је Звезда могла више у Лиги шампиона, резиме осам утакмица?

- Не волим да кажем нисмо имали среће, али делује ми да је фалило мало у одређеним тренуцима. Против Милана, ПСВ-а и Бенфике се десио сплет неких околности који је допринео да бодовни салдо не буде већи. Против Холанђана смо примили голове из прекида, а само ми знамо колико смо управо ту секвенцу вежбали на тренинзима у Анталији. Десило се и оно у Милану на крају, било је утакмица где смо могли до победе. Показали смо да Звезда може да игра у Лиги шампиона, дали смо максимум. Нисмо се обрукали, чека се нека друга прилика.

Како је изгледала сарадња са Владаном Милојевићем?

- Имао сам сјајан однос са Милојем. Пожелео ми је све најлепше на одласку, дао ми је велики број савета. Поручио ми је да могу да му се јавим за све што ми треба, као човек је невероватан. Захвалио бих се и свима из стручног штаба, никад нисам имао ниједну лошу реч да кажем за неког од њих.

Савет за нову младу наду – Страхињу Стојковића?

- Сјајан је момак, причали смо на припремама у Турској. Има озбиљан потенцијал да направи велике ствари, не треба да жури и срља да нешто треба да уради. Може да научи доста паметних ствари од искуснијих играча. Мора да буде стрпљив и уверен сам да ће све доћи на своје, време ради за њега. Велики потенцијал лежи у њему, надам се да ће га погледати срећа и веома је важно да остане на земљи кад буде дошао у додир са неком врстом популарности и пажње у медијима.

Како сте се носили са притиском? У другом колу првенства сте извукли бод против Лучана, а само месец дана касније пласирали се у ЛШ?

- То је нешто што носи Звезда. Утакмица против Лучана је била пре Бодо Глимта и први пут сам се сусрео са негативним коментарима у каријери. Било је нерешено и публика је тражила реакцију. Одиграли смо лоше, али био је почетак. Могу то описати као српски менталитет, не само у Звезди већ у целој земљи. После сам дао гол у Норвешкој, а потом смо прошли и Боде, били смо на облацима славе што би се рекло, навијачи су нас обасипали похвалама. Не причају без разлога да су наш 12. играч, заиста су невероватни. Само мора свако да буде свестан да се деси лоша утакмица, пад концентрације, ми се увек трудимо да већ на следећој исправимо све.